Поводом нетачних информација објављених у појединим медијима и недоумица у Српском народном позоришту, а у вези с оправданим незадовољством дела запослених због смањења плата, нудим потпуно и тачно обавештење.
Решењем буџетске инспекције (број: 47-1/2014-38-01) августа 2014. године утврђено да у случају 177 запослених у СНП-у за ова радна места није усклађена расподела коефицијената из Уговора о раду са прописаним коефицијентима из Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.
Иста инспекција је вршећи надзор 2009. године, дакле пет година пре најновије контроле, такође констатовала ову неусаглашеност, али је тада уважила чињеницу да је реч о запосленима који, без обзира на своју стручну спрему, обављају послове који у позоришту подразумевају повећану одговорност и специфично знање (а које се стиче дугогодишњим радом у театру). Још тада, 2009. године, након што је у случају око 300 запослених извршено усаглашаванје (умањење) коефицијената, 177 запослених било је упознато с чињеницом да коефицијенти на основу којих добијају плате нису усклађени с Уредбом.
Постоји документација о томе да је управа СНП-а безброј пута до сада скретала пажњу да Уредба, донета још 2002. године, неадекватно третира велик број запослених у позориштима Србије, па и у СНП-у, да највише погађа раднике у техничким службама, па чак превиђа и низ специфично театарских занимања. Уредба је била тема многих састанака које смо имали с представницима различитих нивоа власти у Држави и предмет многобројних дописа којима се управа СНП-а жалила надлежнима. Нажалост без резултата.
И најновији налаз покрајинске буџетске инспекције дошао је, дакле, до истог закључка као и 2009. године, али је сада СНП-у наложено да усклади коефицијенте с Уредбом, што је у складу са законом. На ово решење се управа СНП-а жалила (број: 01-2040/2-2014), скрећући пажњу на чињеницу да је већ извршено умањење плата за 10 % свим запосленима у јавном сектору, те да ће додатно умањење коефицијената погодити пре свега раднике с најнижим примањима. У часу када је инспекција вршила надзор у СНП-у већ је било најављено усвајање закона о платним разредима. Овај закон, чије усвајање је најављено за јесен 2014, укинуће Уредбу и амортизоваће удар на примања запослених чије је коефицијенте потребно кориговати. Зато смо молили да примена извршења налога буџетске инспекције везана за умањење коефицијената у случају 177 запослених буде одложена до усвајања закона о платним разредима.
Жалба Српког народног позоришта није усвојена (број: 47-1/2014-38-01/1), али смо на молбу (број: 01-2040/3-2014) за продужење рока примене наложених мера добили позитиван одговор (број: 47-1/2014-38-01/1), па је рок за примену мера померен до 31. 12. 2014. године. Наглашавам да смо и тада били уверавани да ће до краја 2014. бити усвојен закон о платним разредима. Пошто закон није усвојен затражили смо ново продужење рока примене наложених мера, што нам, и након неколико интервенција и молби, није одобрено.
Управа СНП-а је све време, од првог решења буџетске инспекције до данас, у непрестаним контактима с инспекцијом, Покрајинским секретаријатом за финансије и Покрајинским секретаријатом за културу и јавно информисање, покушавала да пронађе решење овог проблема. Када оно није пронађено, јер је наложена мера у складу са законом, о томе сам обавестио чланове синдиката СНП-а тражећи састанак са запосленима. На два састанка сам детаљно информисао запослене о ситуацији. Обавестио сам их и да са становишта поштовања закона коефицијенти морају да буду умањени, али и да их на сваки конструктиван начин, у оквирима закона, подржавам у захтеву за промену Уредбе, јер је њено укидање најделотворније решење актуелног проблема. А тај се проблем, ма колико био болан за 177 запослених и њихове породице, тиче и комплетног СНП-а. Предводио сам и делегацију синдиката СНП-а на састанку код покрајинског секретара за културу и јавно информисање где смо добили подршку за примену сваког решења које ће бити реализовано у законским оквирима. Жао ми је што поменутим састанцима није присуствовала представница једног од синдиката СНП-а, као и што је један од присутних синдикалиста – и на састанцима са запосленима и у Секретаријату – износио неконструктивне па и бесмислене предлоге.
Због проблема неусаглашености коефицијената, нарочито у Р. Ј. Техника, са Уредбом, у најновијем предлогу Правилника о систематизацији радних места у СНП-у предвидели смо могућност да запослени који су стекли потребна знања за обављање својих послова могу да раде и послове који подразумевају вишу стручну спрему од оне коју поседују, те да по том основу добијају већу плату. Ову могућност, међутим, није прихватила покрајинска инспекција. Такође је, децембра 2014. године, извршена измена и допуна Правилника о систематизацији, која је прихваћена на седници Управног одбора СНП-а, и која је достављена Влади А. П. Војводине на давање сагласности. Овим изменама била би заштићена висина плате за 25 запослених у СНП-у, из групе од 177. Сагласност још нисмо добили. Осим тога, спроводећи наложене мере инспекције уочили смо извесне неправилности и неконзистентности код смањења коефицијената и то смо кориговали у корист запослених.
О Уредби и њеном катастрофалном дејству на материјални положај запослених у СНП-у говорио сам и на јавној расправи о изменама и допунама Закона о култури, одржаној у Српском народном позоришту у организацији Министарства за културу и информисање, а Уредбу сам помињао и на јавном слушању које је на исту тему, у организацији Одбора за културу Скупштине Србије, одржано крајем прошле године у Скупштини Србије.
Могућа решења која је управа СНП-а предложила предвиђају: 1. пролонгирање рока примене мера из Записника инспекције (што је одбијено); 2. прихватање одредби из Систематизације радних места у СНП-у које омогућавају примену виших коефицијената (о чему може да одлучи Влада А. П. Војводине), 3. хитну измену Уредбе у смислу решења статуса позоришта – установа од националног значаја са три сцене, три уметничка ансамбла и више од 250 уметника, дакле за театре у којима је свакодневно неопходно припремити нове костиме (претходно сашивене у нашим радионицама), као и фризуре, шминку…, у којима такође свакодневно треба поставити три сценографије, те омогућити безбедне услове за 1.500 посетилаца (о чему може да одлучи Влада Републике Србије) и 4. укидање актуелне и усвајање нове Уредбе (о чему може да одлучи Влада Републике Србије).
Дакле, није тачна тврдња да се управа СНП-а није благовремено бавила овим проблемом, баш као што није тачно ни да запослени нису били информисани о налазима инспекције и покушајима проналажења решења. Током последњих месеци, мимо поменута два састанка, помоћник управника за правне послове и ја смо разговарали с великим бројем запослених, одговарали смо на њихова питања и обавештавали их о мерама које предузима управа. О свему смо обавештавали и представнике оних синдиката који су били заинтересовани за решење проблема.
Мој став је недвосмислен: Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама је неправедна и израз је нестручности и непознавања процеса рада у позориштима, нарочито у сложеној организационој структури која у себи има три позоришне целине (Драму, Оперу и Балет) и све неопходне радионице, што је случај са СНП-ем. Нормално функционисање позоришта, какво је СНП, не зависи само од уметника него и од инспицијената, суфлера, мајстора у радионицама, декоратера, реквизитара, гардеробера, шминкера, фризера/власуљара… Хигијену у згради од 20-ак хиљада квадратних метара са три сцене и 1.500 седишта, не може да одржава тек неколико спремачица, нити је адекватно може штитити неколицина припадника обезбеђења. Применом Уредбе многима од њих ће плате бити сведене на износе испод минимално загарантоване зараде! Њима и њиховим породицама утеху неће представљати сазнање да ће их Држава “частити” исплаћивањем “минималца”.
Примедбу да управа нерационално троши новац нећу коментарисати, већ и зато што смо као буџетска установа непрестано изложени механизмима финансијске контроле (од којих је буџетска инспекција само један од елемената). Можда би могло да буде речи о начину трошења новца (рационалном или нерационалном) да економска криза није толико драматична да се очајнички боримо за сваки динар, о чему су веома добро упознати и запослени и синдикати СНП-а, баш као што знају и на који начин се врши расподела прихода зарађеног од изнајмљивања позоришних сала. Уосталом, сви уговори, све фактуре и документација о трошењу новца у СНП-у, доступни су јавности, а тим поводом заинтересованима стојим на располагању. Напомињем и да управа СНП-а, упркос беспарици, у границама својих могућности, низом мера, решења и активности материјално помаже своје најугроженије или оболеле чланове, о чему такође постоји документација.
Упркос противљењу једног од синдиката и дела унутрашње бирократије, Српско народно позориште спроводи процес планског и контролисаног реструктурирања, па је тако промењен Статут СНП-а (у којем је сада дефинисано да су носиоци програмске делатности Драма, Опера, Балет и Радна јединица Техничких послова), усвојен је и Правилник о систематизацији и унутрашњој организацији СНП-а (нажалост у складу с актуелним економским околностима, па отуда без могућности да у овом часу у оправданим случајевима буду повећани коефицијенти), а увелико је у току усвајање и других нормативних аката. У складу с предвиђеним реструктурирањем СНП не сме да постане театар у којем ће неки од носилаца програмских делатности бити доведени до просјачког штапа, у потпуности демотивисани за одговоран и професионалан рад. А управо се то догађа умањењем коефицијената у случају 177 запослених.
Александар Милосављевић, управник Српског народног позоришта