Ана Ђурић, солисткиња балета СНП-а
Класичан балет је инспирисан бајкама и легендама што ми на сцени дозвољава да изађем из света реалности и упловим у свет маште.
Балет је уметност за коју су потребна чула и осећај да би је разумели. То је немилосрдан плес за вредне и упорне, за оне који верују да увек може боље.
Способан да из уметника извуче најтужнија и најсрећнија осећања и да у публици изазове усхићење и громогласне аплаузе. Уметност у којој вам нико не може рећи шта ћете на крају добити а шта изгубити.
Такуја Сумитомо (Takuya Sumitomo), солиста балета СНП-а
Немогуће је једном речју описати шта ми Балет значи.
Нити са чим се не може упоредити.
Не живимо вечно, али бих ја цео живот посветио Балету.
Балет ми причињава бол и понекад обесхрабрује, али…
Балет ме испуњава радошћу, даје подстрек, Балет ми говори шта је заправо Уметност.
И у потпуности ме усрећује аплаудирање публике.
Због тога се бавимо Балетом.
(What is a Ballet for me, it’s impossible to describe by one word.
It’s nothing to compare to anything.
We can not live forever but i can spend my life for Ballet.
Ballet makes me pain, makes me discouraged sometimes, But…
Ballet makes me a joyful, makes me good stimulation, Ballet tells me what is a Art.
And makes me feel fully happiness when the audience applause to us.
That’s why we do Ballet.)
Форум за нови плес Балета Српског народног позоришта (Сања Павић, Фросина Димовска, Јелена Марковић, Иста Степанов и Оливера Ковачевић Црњански)
Савремени плес је, или требало би да буде: трансцедетентан, контемплативан, необавезујућ, неограничавајућ, ослобађајућ, личан, доступан, ангажован, инклузиван, интерактиван, жив, он суочава и сукобљава, политички је коректан, недискриминативан, родно равноправан, узбудљив, радостан; савремени плес поставља питања и доводи у сумњу, комплексан је и приступачан, политичан, храбар, ауторски, снажан, захтеван, духовит, самокритичан, разумљив, истинит, искрен, заносан, реалистичан, он дозвољава човеку да буде оно што јесте, да плеше, да буде срећан…
Фросина Димовска, плесачица и плесна педагошкиња
Игра је савршен „изум“.
Игра је најдоступнији (и потпуно бесплатан) генератор радости и животне енергије.
Игра не може да се потроши, сви могу да је користе, на било ком месту и у било које време, самостално, у пару или у групи, са музиком или без ње. Играње је једна од најпаметнијих ствари којом човек уопште може да се бави.
Кад играш, онда си најлепши, јер си најсмелији и најслободнији.
Кад играш, не можеш да бринеш.
Кад играш, онда су и тело и ум заједно, у садашњем тренутку, и то је једино што постоји.
Ако нисте јако срећни, плес ће вас сигурно орасположити. Када сте јако срећни, најлепше је одиграти срећни плес.
Александар Милосављевић, управник Српског народног позоришта и позоришни критичар
Плес је игра; игра тела, но и игра телом. Али, плес је и игра умом. Умом, и када он командује телом, баш као и када мисао не утиче на тело које, својом тајном логиком, памти покрет. Плес је често мука телу, али је и радост уму, јер управо суровим кроћењем тела дарује каткад уму безграничну слободу. Слободу коју је могуће постићи једино кроз уметност. Плес је, дакле, уметност. Узвишена уметност која, можда више но и једна друга, а свакако евидентније од осталих, у себи, у исти мах, спаја војничку дисциплину и безграничну слободу.
Живела слобода у уметности!