Угледна глумачка награда Удружења драмских уметника Србије – Награда „Добричин прстен“ биће уручена истакнутној драмској уметници Јасни Ђуричић, на свечаности коју организујемо у суботу, 28. новембра 2015. године на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 19.30 сати.
Јасна Ђуричић добитница је „Добричиног прстена“, награде за животно дело у 2014. години а жири који је одлуку донео 3. децембра 2014, радио је у саставу: проф. др Предраг Бајчетић, редитељ, глумци Небојша Дугалић, Борис Комненић, Предраг Мики Манојловић (претходни лауреат, председник Жирија) и Радослав Миленковић и театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић.
У конкуренцији за награду било је укупно десет истакнутих глумица и глумаца. Осим добитнице Јасне Ђуричић, номиновани су и Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Мирјана Карановић, Миодраг Кривокапић, Драган Николић, Марко Николић и Ђурђија Цветић. Из конкуренције се, због рада у Жирију, повукао Небојша Дугалић који је, такође, био предложен за награду.
Награда се састоји од златне копије прстена Добрице Милутиновића (израда Златаре Мајданпек), од уникатне осликане дипломе (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића), као и од монографије посвећене лауреату, која је у припреми.
Удружење драмских уметника Србије посебно захваљује спонзору Награде „Добричин прстен“ – Јавном предузећу „Пошта Србије“, а доделу Награде финансијски су подржали и Министарство културе и информисања Републике Србије, Секретаријат за културу града Београда и Златара Мајданпек.
Образложење доделе Награде „Добричин прстен“ за 2014. годину
ЈАСНА ЂУРИЧИЋ
Од своје прве, брилијантне појаве на позоришној сцени 1989. године до данас, Јасна Ђуричић својом уметношћу задивљује гледаоце, партнере, редитеље, критичаре. Доводећи комику до врхунца, дарујући трагици ванвременску узвишеност, моћна у карактерним ролама у којима се аутентична животност манифестује непрестаним смењивањем тужног, смешног, фарсичног, трагичног и баналног, Јасна Ђуричић проналази и проширује најсуптилније границе између крајности и нијанси, у свом неодољивом сценском постојању годинама потврђује оно што је можда највредније у хистрионској уметности – необјашњиву истинитост.
Изузетно успешна на филму и на телевизији, за себе говори да је првенствено позоришна глумица. Јасна је своју глумачку судбину везала за театарску сцену. А на њој је владарка глумачке креативности на језику који разумеју у овом делу света. Ту, у позоришту, у свом краљевству, она може све: да се бори и да гради, да се игра и разграђује, да војује властите и туђе битке, да речито ћути, нема као камен а присутна као планина, да сонговима које пева до физичког бола својим улогама наноси валере и невиђена сфумата, до краја откривајући и собом довршавајући димензије које је писац загубио или само назначио.
За Јасну Ђуричић не постоји неигрив драмски текст. Она Елизабетанцу даје аутентичну пуноћу, суве дијалоге надграђује без промене реплике, Чехову је достојнан партнер. Она слабашном драмском предлошку поклања своју моћну људску појавност, сценску харизматичност, необјашњиву креативност, редитељу, из пробе у пробу, неуморно нуди увек нове предлоге и решења, а публику засипа таласима емоција које генерише као да је перпетуум мобиле.
Јасна не штеди себе, редитеље, писце, своје колеге, и у томе је неумољиво захтевна. Од оних који су се усудили да се изражавају театром она очекује највише. Ни у једном делу позоришта она не трпи дилетантизам или произвољност. Без компромиса.
Јасна је див. Јасна је и слуга и владар и војник театара.
Јасна је још увек незаборавна Антигона, Шекспирова Изабела, Цмиља или Мица Аце Поповића, Маргарета Тенеси Вијлијамса, Нушићева Марица, Олга у Кољадиној Мурлин Мурло, Крлежина Баруница Кастели – Глембај, Мајка у Ослобођењу Скопља Душана Јовановића или Морин у Лепотици Линејна, Јасна је глумачки џин у улогама какве јој, као молбу за још један докторат, нуде Милена Марковић Находом Симеоном, Шумом која блиста, Бродом за лутке, или Томи Јанежич тражењем Чеховљевог Галеба, или Мира Фурлан у Док нас смрт не раздвоји, где је њена Љубић још један јавни час стварања доктората.
Јасна Ђуричић је најизразитија драмска уметница на простору земаља бивше Југославије. Као и сви изузетни таленти својом уметношћу годинама оплемењује гледаоце многих градова, у којима тако моћно постоји на сцени. Својим талентом, интелигенцијом и изузетним педагошким радом уједињује у себи велике претходнике прошлог и садашњег времена и доживотно обавезује на креативност све даровите трагаоце за непознатим у позоришту, редитеље, глумце, писце, драматурге.
Двадесетшест година Јасна Ђуричић истражује, дотиче и помера границе театра у елитним и ванинституционланим пројектима. Гигант Јасна се сврстала уз највеће драмске уметнице које смо имали и већ у својим средњим годинама је на време заслужила да носи Добричин прстен, највеће признање које овдашњи еснаф додељује својим најбољим представницима.
Жири за доделу најзначајније награде за животно дело Добричин прстен за 2014. годину су са радошћу чинили: проф. др Предраг Бајчетић, редитељ, Небојша Дугалић, глумац, Борис Комненић, глумац, Радослав Миленковић, глумац и редитељ, театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић и глумац Предраг Мики Манојловић, председник Жирија, и на састанку одржаном 3. децембра 2014. године са лакоћом и задовољством, поштујући правилник доделе награде великом већином гласова, шест према један, донели одлуку да је Јасна Ђуричић двадесетдевети добитник назначајније глумачке награде у нашој земљи.
Председник Жирија
Предраг Мики Манојловић
Јасна Ђуричић: Верена сам за глуму
