Оперу диригује Александар Којић, гостује солиста из Београда: баритон Драгутин Матић у улози Набука. Учествују солисти Опере Српског народног позоришта: у улози Абигаиле је Свитлана Декар, Бранислав Јатић као Закарија, Бранислав Цвијић (Исмаил), Виолета Срећковић (Фенена), Горан Крнета (Велики свештеник), Игор Ксионжик (Абдало) и Верица Пејић (Ана) и Оркестар и Хор Опере Српског народног позоришта.
Последња поставка опере Набуко премијерно је изведена 8. маја 1983. у режији Дејана Миладиновића, и с мањим прекидима је била на репертоару Опере СНП-а до сезоне 2003/2004. кад ју је режијски обнавила Катарина Матеовић Тасић, сценограф Милета Лесковац, костимограф Јасна Бадњаревић, диригент Хора Весна Кесић Крсмановић.
Опера Набуко спада у ране Вердијеве опере, трећа је по реду, компонована 1842. Љубав према домовини, верска мржња, лудило, покајање – та темељна људска стања су присутна у опери Набуко. Сам Верди записао је много касније: „То је опера с којом, уствари, започиње моја уметничка каријера“, а том опером започиње и његова међународна слава.
Драмска ситуација заробљеног јеврејског народа којег су Вавилонци одвели у своју земљу, била је слична тадашњем положају Италије, која је, разједињена и делом под окупацијом аустријске царевине, тежила уједињењу у јединствену државу. И није стога чудо што је Вердија, великог родољуба, најпре узбудио призор у којем заробљени Јевреји на обали Еуфрата чезну за далеком домовином, па је у једној грозничавој ноћи створио јединствени хор Полети мисли, на крилима златним (Хор Јевреја). Тај призор постао је драматуршким и музичким језгром читаве опере.