У Српском народном позоришту, у понедељак 20. јуна, одржана је прва проба представе „Коштана“ коју ће режирати Кокан Младеновић, а насловну улогу тумачиће Божо Врећо.
Српско народно позориште, у сарадњи са Студентским културним центром Нови Сад и Центром за културу Тиват, упустили су се у прави подухват.
Према речима Александра Гајина, директора Драме СНП-а, овај велики пројекат који је пред нама представља важну окосницу како за репертоар Позоришта, тако и за саму сарадњу установа које су укључене.
На велико задовољство свих учесника у представи, ова сарадња је и од региналног значаја будући да су укључени не само глумци Драме СНП (Радоје Чупић, Милан Ковачевић, Александра Плескоњић, Гордана Ђурђевић Димић), него и драге колеге и изврсни уметници из Београда (Небојша Дугалић као Митка), Босне и Херцеговине (Емир Хаџихафизбеговић као Хаџи Тома) и Црне Горе (Емир Ћатовић као Стојан), као и глумица Новосадског позоришта / Újvidéki Színház Емина Елор (Стана, кћи Хаџи Томина).
Редитељ Кокан Младеновић истакао је да је велико задовољство поново радити у Српском народном позоришту. После великог успеха представе „На Дрини ћуприја“, наставља се репертоарски низ преиспитивања националне баштине.
Пред нама је прича пре свега о слободи и толеранцији, о начину прихватања и саживљавања са разликама поред којих и са којима живимо и срећемо се. Преиспитивањем себе, преиспитујемо и друге, дајући слободу себи, дајемо је и другоме.
Божо Врећо, познати босанскохерцеговачки певач севдалинки, којем је с великим разлогом поверена улога Коштане, права је особа за ово тумачење и лика а и дела кроз сам лик. Божо, односно Коштана, као појединац, управо начином на који живи и односи се и према себи и према околини, отвара могућност сагледавања борбе тог појединца из угла самог борца, из оног угла у који из страха не желимо да завиримо. Из страха од чега?
Управо ова представа, са својом целокупном ауторском и глумачком екипом, поставља (не само) то питање. Одговори који ће нам се јавити, управо су рефлексија нашег односа најпре према себи, искрености, слободе и толеранције које у себи носимо.
Да ли смо спремни да смакнемо вео којим су обавијене наше тајне? И шта се дешава када вела више нема?
И као што је на крају закључио и подсетио нас Емир Хаџихафизбеговић – „позориште отвара проблем и поправља људе.“
Премијера је 5. августа у Тивту а новосадска премијера 24. септембра у Српском народном позоришту.