У последњих деценију и по није било овако радног лета у Српском народном позоришту, чак ни у годинама када се много лакше гостовало.
Ако пођемо од „Фестивала кореографских минијатура“ у Београду („Балерине”), недавно завршеног сомборског „Маратона“ („Дух који хода”), отварања „Пургаторија“ у Тивту („Кармина бурана”) и БЕЛЕФ-а („Слуга двају господара”), до почетка следеће сезоне СНП ће убележити десетак излазака ван матичне сцене…
– На „Осијечком љету“ 30. јуна гостујемо са представом „На Дрини ћуприја” Иве Андрића и Кокана Младеновића, коју ћемо због захтевне сценографије и незапамћеног интересовања играти у спортској хали. Већ следећег дана смо у Будимпешту на чувеном „Армел“ фестивалу са „Омнибус оперoм” у режији Ксеније Крнајски. Следи новосадски „Youth Fair“, под чијим окриљем на Тргу слободе концертно изводимо Моцартову „Чаробну фрулу”, као и „Нови тврђава театар“ у Чортановцима где је позван „Дух који хода”. Уз то, техника СНП-а пуном паром припрема копродукцију, мјузикл о Николи Тесли у режији Нелета Карајлића – најављује за „Дневник” управник СНП-а Александар Милосављевић.
Врхунац летњих активности најстаријег српског театра је премијера „Коштане” Боре Станковића у драматизацији и режији Кокана Младеновића. За представу већ влада огромно интересовање у региону, како због чињенице да насловну улогу тумачи „босанска Кончита” – све популарнији певач севдалинки Божо Врећо, тако и због глумачке екипе коју предводе Небојша Дугалић, Ервин Хаџихафизбеговић, Гордана Ђурђевић Димић, Емина Елор, Александра Плескоњић и Радоје Чупић…
– „Коштану” реализујемо у копродукцији с новосадским Студентским културним центром и Центром за културу Тиват. Премијера ће бити 5. августа на „Пургаторијама”, а 10. августа представа гостује и на фестивалу „Будва град театар“. У Тивту ће 18. августа бити изведен и „Дух који хода”, а у септембру с „Балеринама” наступамо на подгоричком FIAT-у и фестивалу „Локомотива” у Скопљу, са „Кнезом Ивом од Семберије” на „Мокрањчевим данима“ у Неготину, са „Духом” на фестивалима у Младеновцу и Раковици. Поносни смо и што ћемо се први пут појавити на „Међународном фестивалу позоришта за децу“ у Суботици, и то са балетом „Ко је најмоћнији на свету!?”. С јесени „На Дрини ћуприја” гостује на ужичком и вршачком фестивалу…
Милосављевић наводи да је оволико интересовање за представе Српског народног позоришта конкретна потврда квалитета, те да то више није оцена само новосадске публике, овдашњих критичара и театролога, него и зналаца у региону. Иначе, о интересовању за представе најстаријег националног театра сведочи и чињеница да је на билетарници СНП-а протекле сезоне продато 66.450 улазница и остварен приход од 27,3 милиона динара, а само пре годину дана продато је 45.836 карата, док је зарада износила 18,5 милиона динара.
– За најгледаније наше представе, „Виолинисту на крову” и „На Дрини ћуприја”, стиже много позива, не само из окружења, али није лако покренути тако велике позоришне компасерије. Ипак, зову нас у Центар „Сава”, а фестивали у Будви и Тивту ће догодине заједнички угостити и „Дрину” и „Виолинисту”, као и Моцартову „Чаробну фрулу”. Такође, у току су преговори да „Духа који хода” играмо на „Фестивалу нове европске драме“ у Висбадену; у Беч догодине путује наша „Министарка”, а већ смо договорили наступе Балета и Опере на следећем БЕЛЕФ-у. Мање балетске и оперске представе, попут „Ко је најмоћнији на свету!?”, „Омнибус опере” и „Чаробне фруле”, учиниле су да су и ова два ансамбла сада мобилнија, па ће и чешће гостовати. То је значајно, јер позоришним уметницима је изузетно важно да свој таленат и своје умеће прикажу и пред новом публиком.
Милосављевић открива да ће у предстојећој сезони СНП напокон добити шефа-диригента, што ће Оркестру и Хору обезбедити још веће самопоуздање и нова искуства, а много ће значити и солистима. Балет увелико проба „Корсара” Адолфа Адама, а уз помоћ азарбејџанске амбасаде припрема се и премијера „Хиљаду и једне ноћи”. Опера, пак, планира атрактивне гала конерте, као и премијере Штраусовог „Слепог миша”, „Пеће и вука” Сергеја Прокофјева, те оперете „Кнегиња чардаша” Имреа Калмана. У Драми ће, поред „Коштане”, бити изведени „Час анатомије” Данила Киша у режији Андраша Урбана и драматизација „Вечитог младожење” Јакова Игњатовића.
– Но, прва драмска премијера ће бити ауторски пројекат Мие Кнежевић „Пожар”, о страдању младих у два катастрофална новосадска пожара – кафићу „Лаунџ” и дискотеци „Контраст”, али ова тема се болно тиче не само Новог Сада. После недавне пробе сам одушевљен. Очекивали смо много, а добијамо још много више: озбиљно промишљени театарски чин, потресну представу која високо надилази ниво пуке медијске актуелности. У сваком случају, изузетно нам је стало да сви пројекти, и они по габаритима „мали”, сведеног декора и костима, али и они „велики”, богато опремљени, с масивном сценографијом, буду уметнички релевантни. На основу статуса који Српско народно позориште данас има у Србији и региону, мислим да смо у томе успели…
Мирослав Стајић, Дневник, 26. јун 2016.
Живеће „Коштана” у СНП-у
Александар Милосављевић нам је потврдио да ће новосадску премијеру „Коштана” имати 23. септембра, а да је потом чека редован репеортарски живот у „блок” играњима – да би глумачка екипа, која долази из целог региона, ускладила своје обавезе. „Сигурно да ’Коштану’ не бисмо правили због три, четири играња у Новом Саду. Имамо велико искуство с таквим пројектима, рецимо ’Одисејем’ и ’Шекспиром у Кремљу’. Баш због ’разуђене’ глумачке поделе прво смо направили озбиљан план да би ’Коштана’ живела у СНП-у, Тивту и гостовала у Београду. Ипак, најважније је да смо код свих актера препознали одушевљење пред озбиљним уметничким изазовом”, појашњава управник СНП-а.
Позориште је важно
„Годинама у СНП-у живимо под стресом од онога што следи, не знајући на колико пара ћемо у сезони моћи да рачунамо, када ће оне стићи, фрустрирани чињеницом да као национални театар морамо да се јављамо на конкурсе да бисмо обезбедили макар приближно пристојан новац за продукцију. Није, међутим, суштина у парама него у законима. Закон, наиме, предвиђа да СНП мора пројектовати репертоар за четири наредне године, и зато треба обезбедити стабилно финансирање на основу којег је могуће планирати. Нажалост, данас не можемо са сигурношћу рећи ни шта ћемо моћи да релизујемо до краја ове године. Но, ваља радити. Ако посустанемо или станемо, некоме се може учинити да нама и публици позориште није важно. А јесте – и нама и публици, која пуни сале, оно је најважније”, поручује Милосављевић.