Конференција за медије је одржана у четвртак 6. октобра у Свечаном салону СНП-а (горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“) с почетком у 10 часова. Присуство бројних представника свих медија говори у прилог великој заинтересованости за ову премијерну обнову балета. Медијима се обратио в. д. управника др Зоран Ђерић који је рекао да избор балета „Грк Зорба“ за почетак балетске сезоне није случајност јер је публици овај балет омиљен и што ће се појавити нови балетски прваци и солисти.
Уметнички директор СНП-а Невена Јанаћ је с великим задовољством најавила лепе вести које стижу из Грчке, а реч је не само о писму које је г. Микис Теодоракис упутио новосадској јавности него и његовој жељи да види Грка Зорбу у извођењу Балета СНП-а. С тим у вези, у току су преговори са грчким Mинистарством културе па постоји могућност да ће се овај балет изводити у Атини. Такође, она је најавила и извођење значајних опера с текућег репертоара Опере СНП-а, као што су: Кнез Иво од Семберије, Симон Боканегра, Севиљски брберин у крфској Опери, где би операма наизменично дириговали наш и грчки диригент.
Кореограф и редитељ Грка Зорбе Крунислав Симић је истакао да је ова представа другачија него претходна јер су обновљени сценографија и костим, потпуно је нова балетска подела улога, а што се тиче драматуршких захвата и ту је заступљен нови, савременији приступ и форма. Музика Теодоракиса га на личном плану испуњава и непрестано изненађује слојевитошћу и богатством мотива. Имајући у виду способности балетских првака, солиста, ансамбла, читаве екипе, којима се Симић захвалио на одличној сарадњи, истакао је да је протекло време проведено у раду на балету утицало на његову личност. За диригента Александра Којића не постоји партитура која је лака, а тим пре је изазов већи. Ручно исписана партитура г. Теодоракиса, коју је поклонио Српском народном позоришту, за маестра Којића је примамљива у сваком смислу јер је заокупила све учеснике у раду на извођењу музике, чланове Оркестра и Хора. Грк Зорба је прва балетска представа којом ће маестро дириговати, те је закључио да је личност диригента потпуна кад, уз оперски репертоар, има и балетски. О костимима је говорила Мирјана Стојановић Маурич, костимограф великог искуства, и истакла да је до нових решења за ову премијерну обнову дошла истражујући како да сценски костими буду нови, тоналитетом, другачији, свежији, а то ће се видети на костимима балетског ансамбла. Решења за костиме солиста су слична ранијим, али је водила рачуна о индивидуалним карактерима сваког солисте. Првакиња Балета и репетитор Оксана Сторожук говорила је о одличној атмосфери и енергији ансамбла који с одушевљењем ради на свакодневним пробама и срећна је што ће сви играчи показати своју индивидуалност и карактер јер ова представа није копија. Мецосопран Марина Павловић Бараћ је изразила задовољство што ће и после свих ових година, као оперски солиста који цени музичко стваралаштво г. Теодоракиса, наставити да буде део успешне балетске представе.
Балетски првак Андреј Колчерију ће у премијерној подели играти улогу Грка Зорбе, а истакао је сложеност и захтевност ове роле, коју је увежбавао уз несебичну помоћ кореографа и репетитора и сарадњу са балетским колективом. Он је искористио прилику да им захвали на томе. Младој солисткињи Балета Катарини Кљајић је велика част што јој се указала прилика да носи улогу мадам Ортанс, која је толико комплексна јер тумачи даму у зрелим годинама. О томе колико је млада Кљајићка успела потврдио је балетски првак и искусни репетитор Милан Лазић. Самјуел Бишоп је нашао много сличности између себе и улоге Ника, младог писца, Енглеза који долази у ново, њему непознато окружење и које му постаје дом. Представа има много сцена које омогућавају Бишопу да покаже такву искрену емоцију и мисли једног младог уметника. Првакиња Балета Ана Ђурић ће тумачити улогу Марине, младе удовице, а та улога је, према њеним речима, веома захтевна и тешка јер је морала да покаже, у оном тренутку када то сценска слика захтева, тачно дефинисане и изнијансиране осећаје једне хладне и смерне удовице, какве покретом и изразом тумачи на почетку, до младе жене којој су страсти пробуђене, у другом делу балета. На томе је посебно захвална Оксани Сторожук, која је раније носила ову улогу.
Конференцију је закључила Невена Јанаћ, илуструјући занимљивостима о настанку сиртакија као традиционалног грчког плеса и о једном од највећих грчких књижевника 20. века Никосу Казанцакису. Конференцију је водила Јелена Лагатор.