Оперска представа „Травијата“ доживеће у среду увече на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта 150. извођење, вредан јубилеј који свакако говори о популарности једне од најпознатијих Вердијевих опера, али и о поставци која има толику дуговечност.
Након овог јубиларног извођења, „Травијата“ ће овог месеца бити пред публиком и 24. октобра, такође на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 19 часова.
Овом опером, рађеном по либрету Франческа М. Пјавеа, а према роману „Дама с камелијама“ Александра Диме сина, први пут у Српском народном позоришту, ће дириговати Волфганг Шајт, гост из Аустрије, а у улогама су: Данијела Јовановић као Виолета Валери, Саша Штулић као Алфред Жермон, Верица Пејић као Флора, Лаура Павловић као Анина, Жељко Р. Андрић као Жорж Жермон, затим Игор Ксионжик, Иван Дајић, Бранислав Станков и Горан Крнета.
Наша позната сопранисткиња Данијела Јовановић, првакиња Опере СНП-а, први пут је певала улогу Виолете Валери 2000. године, и од тада је она редовно на њеном репертоару, поред осталих Вердијевих сопранских улога, али и многих других – Пучинијевих, Доницетијевих, Моцартових, Бизеових, Росинијевих…
Како сте почели да певате улогу Виолете Валери?
– Ушла сам у то практично не знајући шта ме чека, јер то је заиста врло комплексна улога, која тражи и лирску боју гласа и колоратурну технику, на крају и драмску боју. Садржи у себи све те компоненте и певач заиста мора да буде јако припремљен, али оно што сам добила временом то је тај моменат емоционалне зрелости. На томе сада највише радим, изграђујем улогу, и толико елемената откривам да је то просто фасцинантно. Заиста дођете до закључка да музика јесте у служби текста, али то што можете музиком да прикажете, те емоције, просто је невероватно и прелепо.
– Певала сам „Травијату“ са доста диригената, а ово је први сусрет са маестром Волфгангом Шајтом, који има заиста богату биографију, сарађивао је чак и са Карајаном и другим великим именима – наводи Данијела Јовановић. – Била сам пресрећна јер сам знала унапред да ћу добити неке нове информације, и да ћу из новог угла сагледати и своју, и улоге својих колега. Заиста, то се и десило, местро је препун знања, искуства и неких нових идеја и мислим да је ово предивна сарадња на самој представи, али и у припреми.
Драмска страна Виолетиног лика може да буде готово заводљива многим певачицама, јер мисле да могу да одиграју младу девојку, кокету, али како се драма одвија, појављују се многе нијансе које треба дочарати?
– Мислим да је ово једна од најтежих сопранских улога. Има, наравно, технички можда много захтевнијих рола од ове, али Виолета је заиста јако тешка за певаче. Ретко ко дуго пева ову улогу, јер може да штети, ако је добро не изградите. Ја сам имала срећу да са покојним маестром Јоном Јанкуом изградим ту улогу заиста до детаља и то је временом ескалирало у позитивном смеру. Ето, колико година је певам, више од деценије и по, а то је пуно представа.
Шта они који учествују мисле о представи која доживи чак 150. извођење?
– Ја је не гледам као број, мени он ништа не говори, него из представе у представу улазим као у потпуно нешто ново, јер желим да и у том глумачком, драмском делу, дам неки свој допринос. Просто, хоћу да експериментишем. Једном је играм тако да она буде мало нежнија, лирскија, а други пут да има више драме и у самом гласу а и у наступу, у глумачком извођењу. У мени она заиста увек буде нешто ново и интересантно што могу да понудим публици, а на крају крајева и себи.
После Виолете, које су вам амбиције у освајању нових улога?
– Тренутно сам заиста озбиљно узела да радим „Мадам Батерфлај“ Мислим да ће то бити добар наставак и добар избор, после Виолете и Мими из Пучинијевих „Боема“. Надам се да да ће после Нове године бити обновљена представа „Мадам Батерфлај“ и да ћу успети да савладам ову улогу, која је такође јако комплексна.
Дакле, Верди и Пучини су још увек најважнији?
– Да, био је и Вердијев „Симон Боканегра“ а сада сам се фокусирала на Пучинија.
Н. Пејчић, Дневник, 18. октобра 2016.