Теодоракисова музика је комбинација посебног уметничког талента, дубоке љубави према домовини и друштвене свести о цивилизацијском наслеђу. Кад је успостављена таква музичка формула, која је блиска и годи нашем менталитету, лако се комуницира са публиком, било да је реч о новој, подмлађеној, или старијој, београдској, која памти Зорбу СНП-а од 1994.
Како год, публике је било, можда не у оноликом броју како то наш Зорба заслужује, имајући у виду да је те вечери у граду било још неколико значајних културних догађаја, али је за похвалу она публика (1000 гледалаца) која се то вече одлучила да ужива у београдској премијери и поред великих напора добрих домаћина у прохладној сали „Сава“ центра. Прави поштоваоци балетске уметности, позоришна публика, цењене званице и пријатељи СНП-а нису остали ускраћени за угођај који увек пружају уметници СНП-а, јер где год да наступају, брзо су загрејали атмосферу евидентном енергијом.
У плану је да се 2017. године одржи научни скуп којим ће се обележити 60 година од Казанцакисове смрти (1883-1957) у заједничкој организацији Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета из Новог Сада. Како су даље истакли познати неохеленисти, које смо срели на београдској премијери Грка Зорбе, преводиће се још једно познато Казанцакисово дело Капетан Михалис. Мало је познато да постоји Међународно друштво пријатеља дела Никоса Казанцакиса, основано 1988. године у Женеви, са циљем да се промовише стваралаштво великог грчког писца широм света. Данас друштво има хиљаду чланова и веома је активно (пре десет година у њиховој организацији се ишло у Скопље у обилазак гроба Јоргоса Зорбаса).
Феномен Грк Зорба је стасавао свих протеклих година, док је извођен, и одгајан је као мезимче новосадске и београдске публике. Кореограф Крунислав Симић од почетка има мотив да новосадски балет стручно-уметнички води и позитивно изненади. Сваки лик, поготову онај који имају књижевну залеђину као Зорба, Ник, Марина, Мадам Ортанс, Павлос, има свој карактер, држање и став према другим ликовима, па се појављује права галерија сценски издиференцираних ликова. Виртуозна техника, способност трансформације, драмска гестикулација, издржљивост солиста и ансамбла јесу особине којима они надопуњују своју лирску страну талента. Комплетном доживљају доприносе музика у извођењу оркестра и песама које Марина Павловић Бараћ и Хор интерпретирају на изворном грчком језику. Шта још оживотворује представу? Срца балетских солиста (Андреј Колчерију, Самјуел Бишоп, Ана Ђурић, Олга Аврамовић, Ливију Хар), душа балетског ансамбла, плућа оркестра и Хора, сви предвођени маестром Александром Којићем, због чега је представа одлично прихваћена па је и уметнички стасала за нова вредновања. Балет Грк Зорба отвара ново поглавље и наставља традицију и живот пред београдском публиком, посебно подстакнутом чувеном Теодоракисовом мелодијом Strose to stroma su (текст Јаковоса Кабанелиса) која се четири пута изводила, не би ли се публика њоме, као некаквим еликсиром који ће им дати снаге, напајала до следећег сусрета.
Зорба је моћан и с правом се налази на репертоару СНП-а јер је јединствен у славној историји најстаријег професионалног позоришта, чији је аутор из племених побуда уступио права на извођење. Наш задатак је да публици представимо Грка Зорбу Теодоракисовог, Казанцакисовог, свачијег јер је он симбол пријатељства и пронађеног дома.
