Стеријино позорје, 62. по реду, свечаном беседом ће отворити глумица СНП-а Мирјана Гардиновачки у петак 26. маја на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 20 часова. Ова најзначајнија позоришна манифестација ће трајати од 26. маја до 3. јуна, када ће бити изведено 9 представа у такмичарској селекцији:
Ожалошћена породица (Прешерново гледалишче Крањ, Словенско људско гледалишче Цеље), Ружа увела (Позориште „Бора Станковић“ Врање), На Дрини ћуприја (СНП Нови Сад), Електра (НП Београд), Хипноза једне љубави (Звездара театар Београд), Моје дете (Београдско драмско позориште), Ново доба (Битеф Београд, АртХуб Сарајево), Деца радости (Атеље 212 Београд), Маестро (НП Сомбор). Жири 62. Стеријиног позорја чине: Мики Манојловић, председник, Никита Миливојевић, Емина Елор, Исидора Жебељан и Александар Поповски.
Представа Српског народног позоришта На Дрини ћуприја, по мотивима дела Иве Андрића, адаптацији и режији Кокана Младеновића биће изведена у уторак 30. маја на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 21 час.
Комплетан програм Стеријиног позорја…
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА на 62. Стеријином позорју
„Очекивана скепса да је уопште могуће један од најзначајнијих романа у историји српске књижевности, монументалну, вишезначну, вишедимензионалну, готово епску причу о трагичном усуду небројених генерација на историјској ветрометини Балкана, Андрићеву „На Дрини ћуприја“ транспоновати на сцену и прилагодити сведеним театарским условностима, суверено је развејана раскошном представом Српског народног позоришта. Кокан Младеновић, са целокупним ауторским тимом (драматург Светислав Јованов, кореографкиња Андреја Кулешевић, композиторка Ирена Поповић, сценографкиња Марија Калабић, костимографкиња Татјана Радишић, сценски говор Дејан Средојевић) и моћним глумачким ансамблом, успева да превазиђе дословно и немогуће пресликавање целокупног сижеа Андрићевог романа на сцену. Задржавајући мост, симбол живота, трајања, смисла, као централни „лик“, смештајући око њега и на њега неколико судбина и уводећи категорију неумитног протицања времена као једног од најбитнијих „актера“, Младеновић је у великој мери спутао своју, понекад „неукротиву“, редитељску машту и на сцени оживео, у сваком смислу, велику и значајну представу.“
(из Извештаја селектора Мирослава Радоњића)
