У суботу 7. октобра на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 19 часова биће изведен балет Грк Зорба Микиса Теодоракиса. Обновљена 8. октобра прошле године, кореографски  освежена (кореограф и редитељ Крунислав Симић) и  са новим играчима, најпознатија је балетска представа  у  новијој  историји  СНП-а.

Прича која у основи апострофира љубав, митолошки дубоко укорењено пријатељство и животну снагу и радост, учинила је Зорбу учиниле легендом. Узбудљива игра подмлађеног ансамбла, култна музика са фолклорним елементима и неизбежним сиртакијем, нови костими и сценографија, тоналитетом топлији и сведенији, прате универзалност теме. Диригује Александар Којић, а учествују: Андреј Колчериу (Алексис Зорбас), Самјуел Бишоп (Ник), Катарина Кљајић (Мадам Ортанс), Ана Ђурић (Марина), Давид Груосо (Павлос), солисти Балета, балетски ансамбл, Хор и Оркестар СНП-а.

Лабудово језеро представља сам врх „белог балета“ заснован на бајци, уз музику Чајковског, један је од најизвођенијих и најгледанијих балета у СНП-у. Зле чини које су бачене на Одету могу разбити једино ако Зигфрид остане веран љубави на коју се заклео

На репертоару је у среду 18. на сцени „Јован Ђорђевић“ са почетком у 19 часова. Кореограф и редитељ је Владимир Логунов, диригент је Микица Јевтић. Наступају: Ана Ђурић (Одета–Одилија), Андреј Колчерију (Принц Зигфрид), Самјуел Бишоп (Ротбарта), солисти и ансамбл Балета СНП-а и Оркестар СНП-а.


Већ истакнута значајем за савремену југословенску позоришну игру, незаборављеног успеха, Катарина Измаилова, балет на музику Рудолфа Бручија, на новосадску сцену је ушао на „велика врата“. На репертоару СНП-а је у суботу 28. октобра на сцени „Јован Ђорђевић“ са почетком у 19 часова. Кореографију Димитрија Парлића је пренео са пажњом и поштовањем првак београдског балета Константин Тешеа. Диригент је Александар Којић, а у главним улогама су Маријана Ћурчија (Катарина), Самјуел Бишоп (Сергеј), учествују солисти Балета, балетски ансамбл и Оркестар СНП-а.

Новела Н. Љескова Катарина Измаилова, узбудљива и сурова шекспировска прича, о жени која је, тражећи љубав и срећу, постала прељубница и убица, инспирисала је два талентована, искусна и призната уметника Парлића и Бручија, да на посебан и нов начин створе дело трајне вредности. Драматика Бручијеве музичке мисли и Парлићеви савремени плесни облици, тражили су потпуну посвећеност свих извођача у времену потраге за истином о животу Катарине Измаилове.