Балетски играч, шеф Балета, кореограф и педагог (Никинци, Војводина, 4. V 1933 – Рим, Италија, 21. XI 2017).
Право му је име Никола Никић. Завршио је нижу гимназију са малом матуром у Загребу 1948. Балетску каријеру је отпочео 1951/52, а касније балетско образовање допунио је у Центру за класичну игру Розеле Хајтауер у Кану, у Академији Крафтон у Лондону и на Балетској академији Ренон Франкети.
У Српском народном позоришту је био члан Балета од 1. I 1952. до 31. VIII 1953. Потом је отишао у иностранство, где је наступао као играч и упоредо се бавио кореографским и педагошким радом. Поново је ангажован у СНП-у, овог пута као шеф Балета, педагог и кореограф, од 16. VIII 1969. до 12. III 1972. За неке балете, које је кореографски поставио (Балет не познаје границе, Жар птица, Агостино, Пасион, Фантастична симфонија, Жизела, Успавана лепотица, Војводина, Ноћ на прузи, Кореографски концерт), био је и костимограф, а наступао је и у солистичким улогама. Од балета у којима је остварио улоге у Српском народном позоришту, истичу се: Пасион, Агостино, Фантастична симфонија, Ноћ на прузи, Кореографски концерт. Кореографисао је и балетске нумере у оперским представама СНП-а. Из његове сарадње са домаћим композиторима настала су нова, оригинална дела праизведена у СНП, нека од њих тематски заснована на нашој револуционарној прошлости. Својим радикалним иновацијама у балетским представама, подржаван колико и оспораван, свакако је, око новосадске балетске сцене, изазвао значајну пажњу и код публике и код критике.
Каријеру је наставио у иностранству, где је сарађивао са позориштима у Мексико Ситију, Гвадалахари, са холандским балетом „Валони“, са балетом у Монте Карлу, Салцбургу, Риму, Венецији, Палерму, у Француској где је држао балетски клас, Загребу, Сплиту, Берлину и многим другим значајним балетским сценама. Преминуо је 21. новембра 2017. у стационару у Риму (Италија).