Српско народно позориште у Новом Саду обележиће Свечаном академијом сто година од смрти Лазара Дунђерског, који је крајем 19. и почетком 20. века помагао рад и опстанак овог позоришта. Свечана академија биће одржана у среду, 6. децембра 2017, на сцени „Јован Ђорђевић“, у 19.00.
СВЕЧАНA АКАДЕМИЈA
поводом обележавања 100 година од смрти Лазара Дунђерског, великог српског добротвора
Сценарио: мр Зоран Суботички
Режија: Немања Петроње
Сценографија: Саша Сенковић
Продуцент: Ивана Гајић
Уметнички програм:
Поздравна реч
Монолози из драме Ја, Лазар Дунђерски Зорана Суботичког: Миодраг Петровић, глумац СНП-а
Конферансије: Страхиња Бојовић, глумац СНП-а
Музичке нумере:
1. Сање из Албума композиција за гласовир Исидорa Бајићa – Михајло Милетић, клавир, II ВИС, класа: Едит Миавец, СМШ „Исидор Бајић“, Нови Сад
2. Што се боре мисли моје Корнелијa Станковићa – Бранислав Станков, баритон Опере СНП-а
3. Лорелај Франца Листа – проф. др Агота Виткаи Кучера, сопран, корепетитор: Давид Клем
4. Арија Аделе из опере Слепи миш Јоханa Штраусa – Дарија Олајош Чизмић, сопран, првакиња Опере СНП-а
Клавирска сарадња за нумере 2 и 4: Марина Рајновић
5. Сентомашу, лазу еј – Tамбурашки оркестар „Зоруле“, Нови Сад: Зоран Бугарски Брица, концертмајстор (прим), Бојан Тренкић (чело), Никола Зорић (контра), Милан Свирчев (бас), Енрико Хорват (Е басприм), Милан Вучетин (А басприм), Милан Глувајић (А басприм).
Програм траје око 60 минута.
Пригодна поставка у доњем фоајеу сцене „Јован Ђорђевић“ организована је као део програма Свечане академије.
Лазар Дунђерски (Србобран, 1833 – Беч, 1917)
Био је један од најутицајнијих и најбогатијих Срба у Аустроугарској монархији. Као велепоседник, индустријалац, банкар, трговац, једном речју, изузетно способан пословни човек, пружао је огромну подршку развоју културе и образовања српског национа. Нема значајније културне установе у Војводини која Дунђерскима, а посебно Лазару, не дугује част и поштовање због својих доброчинитељских дела.
Српско народно позориште, са посебним пијететом, организује Свечану академију поводом стогодишњице смрти Лазара Дунђерског који је у једном важном друштвено-историјском тренутку, својим средствима подигао зграду Српског народног позоришта (1895), у дворишту свог хотела (данашњег хотела „Војводина“).
