Комична опера Поп Ћира и поп Спира ући ће у оперски живот на Дан Српског народног позоришта, 28. марта 2018, како се планира у Опери СНП-а, и то као праизведба.
Први пут ће се Поп Ћира и поп Спира изводити као комично оперско дело у два чина у продукцији Српског народног позоришта, инспирисано истоименим романом Стевана Сремца, на музику академика Дејана Деспића, београдског композитора, музичког писца, теоретичара и педагога, који је уступио ауторска права Српском народном позоришту. Према либрету, адаптацији и драматизацији недавно преминулог оперског редитеља Дејана Миладиновића (Београд, 2. XII 1948 – Београд, 2. VIII 2017) и Весне Миладиновић, оперу режира Ивана Драгутиновић Маричић према редитељском концепту Дејана Миладиновића. Дириговаће Жељка Милановић, некадашњи стални диригент СНП-а, а сада професор на Музичкој академији у Новом Саду. Хор припрема Весна Кесић Крсмановић, ликовни предлог костима и сценографије је урадила Владана Ликар Смиљанић, сценограф-реализатор је Владимир Савић, костимограф-реализатор је Сенка Раносављевић, сценски покрет Иван Клеменц, асистент редитеља Катарина Матеовић Тасић, дизајнер светла Марко Радановић.
Улоге тумаче оперски прваци и солисти СНП-а: Александар Саша Петровић / Саша Штулић (Поп Ћира), Марина Павловић Бараћ / Виолета Срећковић (Перса, његова жена), Данијела Јовановић / Лаура Павловић / Памела Киш Игњатов (Меланија, њихова кћи), Бранислав Цвијић (Пера, сеоски учитељ), Маја Андрић / Марија Цвијић (Ержа, служавка код попа Ћире), Горан Крнета / Небојша Бабић (Поп Спира), Верица Пејић (Сида, његова жена), Јелена Кончар / Вишња Попов (Јула, њихова кћи), Васа Стајкић / Бранислав Станков (Шаца, сеоски брица), Дарија Олајош Чизмић / Весна Аћимовић (Фрау Габријела), Игор Ксионжик / Љубомир Поповић (Пера Тоцилов, сеоски кочијаш), Милош Милојевић (Поп Олуја), Жељко Р. Андрић / Милош Милојевић (Владика темишварски), Бранислав Станков / Никола Баста (Нића боктер, сеоски пандур) и у улогама без речу су Ана Бајић (Жужа, служавка код попа Спире), Марта Јакобац Морар (Рокса, домаћица код поп Олује). Учествују: Хор и Оркестар СНП-а. Деца: Вила Малешев, Срна Андрић, Никола Станков, Будимир Малешев, Лила Грубор и Теодор Пањак.
Радња се одиграва у једном банатском селу, у оно дивно, давно време…
Подсетићемо да ће 2018. године, када буде праизведена опера Поп Ћира и поп Спира, навршити 120 година од објављивања романа, као целовите књиге (Поп Ћира и поп Спира, Сремски Карловци, 1898), иако је Сремац периодично почео објављивати делове романа четири године раније. Стеван Сремац је ванредан сликар малограђанских нарави и одличан позналавац малограђанске психологије и менталитета. Његово најпознатије дело кипти од шаљивих згода и смешних ликова, а засновано је на анегдоти (за коју се верује да му је лично испричао његов ујак Јован Ђорђевић, први управник Српског народног позоришта) о свађи попадија и тучи попова због зета. Сремац је говорио за своје дело да је приповетка, али је књижевна критка оценила да је то „један чисто хумористички роман“, где је писац дао „живу слику живота на банатском селу“ (Скерлић).
У Српском народном позоришту извођена су Сремчева дела: Поп Ћира и поп Спира (1949 – режија Ј. Виловац, драматизација Б. Чиплић; 1965 – режија Д. Мијач, драматизација Ј. Лешић и 1966. као обнова; 1978 – режија и избор музике Д. Миладиновић, драматизација Б. Чиплић; 1997 – режија М. Караџић, драматизација Р. Миленковић), Зона Замфирова (1922, 1924, 1929, 1936, 1937, 1943, 1947, 1969), Ивкова слава (1923, 1928, 1933, 1943, 1946, 1951), Путујуће друштво (1954).
