Након више од двадесет месеци које је провео као в. д. управник, др Зоран Ђерић је изабран за новог управника Српског народног позоришта и ту функцију ће обављати у наредне четири године. Отворено говори о актуелној ситуацији, проблемима, тренутном стању чувеног националног театра, као и о сарадњи с другим позориштима. Уверен је да су сви проблеми решиви и да нас очекује много тога новог на сценама СНП-а.
Непуне две године обављали сте функцију управника СНП-а у в. д. статусу, однедавно сте и званично именовани за управника најстаријег професионалног театра за наредне четири године. Колико је то значајно за функционисање једног националног театра и колико то Вама значи?
В. д. стања су увек привремена и неизвесна, како по установу у којој су заведена, тако и за појединца који је одређен да у неком временском периоду решава проблеме који су се нагомилавали годинама. Ова стања нису трајно решење. Тешко је планирати, а још теже реализовати неке амбициозније пројекте, ако сте ограничени, ако су вам, на известан начин, руке везане да урадите нешто значајно, да изведете неку промену, да се преко ноћи реше проблеми – а то се, углавном, од вас очекује. И поред тога, настојао сам да се рад једне институције, каква је Српско народно позориште, не поремети, да се постепено унапређује у свим сегментима, онолико колико је то могуће, са средствима којима располажемо, финансијским, уметничким, техничким. Верујем да смо успевали. Видљиви су резултати: завидан број реализованих премијера, одиграних представа, продатих улазница; уметнички домети и награде, наши приходи, али и задовољна новосадска публика. Наступали смо и на међународним позоришним и оперских фестивалима, гостовали по Србији, као и у региону.
Како бисте оценили актуелну ситуацију у СНП-у? Шта су проблеми и да ли се могу решити?
Споља све изгледа као да је у реду, јер се припремају нове и обнављају старе представе. Тек ако се откаже представа, публика се запита о чему се ради. Најчешће су то отказивања због болести или повреде, ако се не може благовремено извршити замена глумца, певача или балетског играча, или једне представе другом. Али дешава се да се представа откаже и због техничких проблема, то јест због недостатка техничког особља. То се дешава ако су истовремено три представе у току вечери, а, уз то, и неко гостовање… Недостају одређени технички кадрови за реализације представа на више сцена симултано. Има, наравно, и других проблема. Поблем запошљавања, како замене особља при одласку у пензију, тако и новог запошљавања у секторима где кадрови недостају. Дуго се чекају сагласности, а понекад се и не дочекају. Доста радних места је, у међувремену, угашено, а она која су попуњена, понекад, нису и она која су приоритетна. Недавно смо, коначно, примили младе уметнике (драмске, балетске, оперске), захваљујући подршци председника Владе. Предстоји нам и социјални програм. Не смемо дозволити да се нека радна места која су неопходна за реализацију представа угасе. У току је припрема нове систематизације. Друге недостатке, просторне природе и техничке опремљености, отклањамо постепено. Од ситуације до ситуације, а према хитности и материјалној могућности.
Многа позоришта имају мањак техничког особља и занатлија без којих се не може. Има ли простора и могућности за нови креативни кадар?
Када се сагледа број запослених у СНП-у, чињеница да нам ипак мањка људи делује нереално, али је тако – реч је о техничком особљу, пре свега о ретким позоришним занатима (обућари, кројачи, власуљари, тапетари). Али недостају и млади уметници. Нарочито у балету. Празнину последњих година попуњавају страни играчи, који се ангажују хонорарно. Предстоји још много залагања да се проблем балетских уметника реши на државном нивоу, кад је у питању њихов бенефицирани радни стаж, одлазак у пензију, па пријем младих играча. Слична је ситуација и у другим уметничким јединицама, али се она, унеколико, поправила од јануара 2018.
Каква је ситуација у другим националним позориштима у земљи и у региону? Колико је битна сарадња с другим театрима?
СНП има потписане уговоре о сарадњи с Народним позориштем из Београда, са НП Суботица, НП Ниш и НП Приштина, са седиштем у Грачаници. Сарадња је досад била углавном у виду размене представа и гостовања. Са НП из Београда сарађивали смо и на реализацији опере „Кавалерија рустикана“, а планирамо и неколико копродукција, у Драми и Опери. Са НП Приштина договорили смо копродукцију. Потписали смо уговор о сарадњи и са НП Републике Српске у Бањој Луци. Предстоје нам размена гостовања, али и други облици сарадње. Што се других позоришта тиче, како београдских, тако и НП из Сомбора, Зрењанина, Кикинде – и са њима имамо размену представа. Ни у једном позоришту није ситуација најзавиднија, колико ми је познато, свуда има кадровских проблема. А највећи је недостатак средстава за обимнију и квалитетнију продукцију. Сви се довијају како знају. Неко боље, неко слабије. Осим НП из Београда, које финансира Република, и нас, које финансира Покрајина, остала позоришта углавном су на градском нивоу финансирања, уз делимичну помоћ Републике (Ниш) или Покрајине (Суботица). Велики је број покушаја да се на јавним конкурсима (на свим нивоима власти) добије за поједине пројекте. Понекад и на неким међународним конкурсима. Зато је важна сарадња међу позориштима, како би се реализовали заједнички програми, а гостовањима проширио репертоар. Све је то на радост публике у појединим градовима. Нарочито оне која нема прилику да види представе других позоришта на њиховим матичним сценама.
Недавно је именован и Уметнички савет СНП-а, како би се квалитет представа подигао на још виши ниво. Реците нешто о томе. Да ли сте задовољни актуелним репертоаром?
У Опери и Балету на репертоару су углавном класична дела. Тек једна до две премијере у сезони, јер нема више финансијских могућности. Дела из тзв. гвозденог репертоара захтевају повремене обнове, декора, костима, па и играча, односно певача. У Драми има више премијерних наслова, али део репризних представа дуго остаје на репертоару. И то је тако док је публика заинтересована. Уметнички савет може да помогне својим искуством да се квалитет представа одржи и да се на репертоар постављају она дела која својим потенцијалима могу задовољити и најстроже критеријуме, и уметничких критичара и публике. Има простора за корекције и за ширење репертоара у правцу савремених стваралаца, нових аутора, као и модернијих захтева.
Који су планови за наредни период?
У марту нас очекују три премијере: две у Драми и једна у Опери. Акценат је на праизвођењу комичне опере „Поп Ћира и поп Спира“, академика Дејана Деспића. Премијера је 28. марта, на Дан позоришта. У априлу нас чекају нове драмске премијере, као и једна балетска – „Пинокио“, на музику Нодара Чамбе, у кореографији Драгана Јеринкића. Не бих сада да именујем све представе, само ћу рећи да ће их бити много. Биће ту и копродукција. Надам се да ће новосадска публика уживати у репертоарским, програмским новинама које стижу са сцена Српског народног позоришта.
Војислав Алимпић, Kulttura: mart 2018. / broj 09