Петак, 21. децембра 2018, сцена „Пера Добриновић“, 19.30
Продукција: Бео арт, Београд
Текст: Мирослав Крлежа
Режија: Ана Ђорђевић
Сценографија: Миа Давид
Костимографија: Адријана Пајић
Протагонисти: Марија Вицковић, Радован Вујовић и Бранко Цвејић
Из критике:
… Редатељица комад није видјела као ‘епску причу једне љубави’, него као драму ‘у зору сувременог доба какво данас знамо’. Дволичност, цинизам и поквареност образац је друштвеног процеса ‘модернизације’ који је започет након Првог свјетског рата и чију зрелу фазу гледамо управо сада…
Недеља, 16. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30
Народно позориште из Ниша
Текст: Александар Михаиловић
Режија: Милан Караџић
Играју: Мирослав Јовић – Душан Цветковић – Чика Дуца; Александар Маринковић – Миодраг Мија Ковачевић; Сања Крстовић – Јулијана Јулка Буквић; Александар Михаиловић – Живојин Жика Вучковић; Дејан Цицмиловић – Константин Бата Атанасијевић; Данило Петровић – Никола Поп; Јасминка Хоџић – Лепосава Ђорђевић; Наташа Станковић, к. г. – Елка Петровић; Стефан Младеновић – Жарко; Милош Цветковић – Васа Смајевић; Марјан Тодоровић – Манчић; Катарина Јеличић, к. г. – Јелена; Глас са мегафона: Велибор Петковић. Учествују глумци Академског позоришта СКЦ-a Ниш.
Истинита драматична прича о стрељаним глумцима Народног позоришта, након ослобођења Ниша 1944. године. Она на топао и животан начин проговара о страдању малог, обичног човека који покушава да опстане у вихору великих друштвених и политичких промена. Вечита дилема о избору стране, али и слободи уметника да се у турбулентним временима бори уметношћу и за уметност, тема је која снажно кореспондира са временом у којем живимо, осликавајући модел по коме се промене на овим просторима успостављају већ више од пола века.
Време трајања представе један сат и 45 минута.
Реч аутора
Када таласи историје подигну талог једног друштва, кад потом тај муљ замути поглед истини и доброти, кад наступи доба без чистих, безгрешних, верних и милостивих, када нестану сенке у које би се мали човек тако жељно склонио, ко је тај који ће победницима рећи да у његово име немају право ни кап крви поражених да пусте? Зато ова драма и зато „У чије име“.
Реч редитеља
Овај комад ме је привукао зато што на уметнички поштен начин, без идеолошке пристрасности, третира сукоб два света. Свет уметности, позоришта, свет глуме и свет политике, идеологије, партије, са друге стране. Свет политике и власти однеће можда победу у првој бици, али рат са светом уметности никад не може добити. Ето, то је и порука овог комада.
Александар Михаиловић