Два извођења, четвртак, 9. маја и понедељак, 20. маја, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Заснована на витешкој драми „El Trovador“ из 1836. године коју је написао Шпанац Антонио Гарсија Гутијерес, Тубадур је једна од три опере које се сматрају врхунцем Вердијеве уметности (уз Риголета и Травијату). Тријумфовала већ прве ноћи у Риму и након премијере, 19. јануара 1853, одмах је призната као ремек-дело и у само неколико година изведена је у многим европским и светским оперским средиштима. У СНП-у је Трубадур био први пут изведен 1921, и доцније није силазио са нашег оперског репертоара: било је четири премијере (1951, 1966, 1976, 2008) и три обнове (1955, 1981, 2019).
Теме опсесије, освете, рата и породице преносе се кроз ликове који представљају драматичне контрасте. Централни лик – и онај који је изгледа привукао Вердија јесте лик Циганке Ацучене, чак је размишљао да оперу наслови њеним именом. Композитор је у то време овладао романтичном и белкантском традицијом, уврстио је ватрене ликове, екстремне драмске ситуације и виртуозне захтеве према певачима, заплет, музику која је трансцендентна па се опера и данас свуда у свету са великим успехом изводи. У другом чину је чувени хор Цигана који је постао један од најпознатијих одломака у оперском репертоару. Трубадур има концентрирану емоционалну напетост која траје током читавог извођења, уз невероватно богатство мелодике, што је овом делу осигурало тријумф и фантастичан је пример како се мелодијом могу појачати карактери ликова. Гроф Луна и Леонора имају управо аристократску финоћу линије, што одаје њихово порекло, из Ацучениних арија избијају животни покретачи – љубав према сину и жеља да освети своју мајку, док је трубадур Манрико растрзан између љубави према Леонори, жеље да ослободи заробљену мајку и да се освети Грофу Луни.
Диригује Жељка Милановић, у улогама су: Свитлана Декар (9.5) / Данијела Јовановић (20.5) као Леонора, дворска дама, Јанко Синадиновић, к.г. НП Београд (9.5) / Александар Саша Петровић (20.5) као Манрико, трубадур, Виолета Срећковић (9. 5) / Марина Павловић Бараћ (20.5) као Ацучена, стара Циганка, у улози Грофа Луне је Жељко Р. Андрић, Ферандо, заповедник Луниних војника Горан Крнета (9.5) / Страхиња Ђокић, к.г. (20.5), Маја Андрић као Инес, Игор Ксионжик као Руиз, Владимир Зорјан (9.5) / Бранислав Станков (20.5) као Стари Циганин, Александар Толимир као Гласник. Учествују Хор и Оркестар Опере СНП-а.