У Новоме Саду, 26. децембра 1871. године, десет година по оснивању Српског народног позоришта, објављен је први број часописа „Позориште“.
Хајде, да се подсетимо: 16. марта 1861. (по јулијанском календару), у „Србском дневнику“, бр. 22, страна 2, Јован Јовановић и Стеван Брановачки објавили су Позив на прилоге на оснивање сталног Србсконародног позоришта у Новоме Саду. То је био разлог да се уласком у нову зграду 1981. године, овај датум прогласи за Дан Српског народног позоришта.
15. јула 1861, деветоро глумаца чланова Кнежевићеве путујуће трупе поднело је молбу Српској читаоници у Новом Саду да их прими под своје окриље.
16. јула 1861. Српска читаоница одржала је седницу под председништвом Светозара Милетића и донела је одлуку да се у Новом Саду оснује Српско народно позориште и да се за његове прве чланове приме глумци који су поднели молбу, а за управника постави Јован Ђорђевић. Тих првих деветоро глумаца, били су: Димитрије Ружић, Димитрије Марковић, Никола Недељковић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Михаило Рац, Младен Цвејић, Стеван Чекић и Драгиња Поповић.
Да се вратимо сада на лист „Позориште“. Основао га је и уређивао Антоније Хаџић, тадашњи управник. Лист је коштао 40 новчића месечно, а излазио је „четири пута преко недеље“.
Занимљиво је да је на насловној страници првог броја , па у четири наставка , објављен непотписан текст предавање одржано нешто раније у Матици Српској, 2. децембра 1871. године под називом „Позориште“. У њему се говори о настанку, развоју и улози позоришта у друштву. Па тако можемо прочитати „да позориште јако утиче на цео наш народни, друштвени и државни живот; да позориште буди и крепи свест и дух народни, да оживљује политичке страсти и да може правце дати целом политичком мишљењу. Једном речју: позориште кресањем осећаја о мисли и мисли о осећаје, производи светлост свести и пламен одушевљења, а то обоје рађа у народу енергичну вољу, која ствара народну слободу.”
Ништа се није променило.
Н.Ј.