Награда Удружења балетских уметника Србије Биљани Његован

На дан рођења прослављеног кореографа Димитрија Парлића (23. октобар), Удружење балетских уметника Србије, репрезентативно удружење у култури, ове године, у оквиру пројекта Годишње награде УБУС-а, традиционално објављује имена играча и кореографа који су награђени за допринос уметничкој игри у нашој земљи. О наградама је одлучивао жири у саставу: Сања Крсмановић Тасић (председник), Даница Араповић, Милица Писић, Дејан Коларов и Милош Кецман.

Награда за животно дело, у години када Балет Српског народног позоришта обележава 70 година свог постојања, припала је нашој некадашњој првакињи Биљани Његован.

У образложењу жирија се каже: „Биљану Његован памте и генерације којима је као педагог преносила своја знања стечена кроз рад, зној и осмехе на сцени СНП-а, на којој је сопственим залагањем дизала углед целог ансамбла, како стоји у признању СИЗ-а за културу Војводине (додељено 1987), али и она знања и вештине стечене на академији у Лењинграду (садашњи Санкт Петербург) у престижној Академији руског балета А. Ј. Ваганова. Мишљења смо да нашој играчкој – балетској професији требају личности попут Биљане Његован, које су прави представници своје професије и професионалци који се не штеде ма ком сегменту игре се давали. Стога, драгој колегиници честитамо награду, а младим генерацијама желимо да се угледају на утабан пут вредног, прегалничког давања уметности игре.“

Биљана Његован (рођ. Максић) дебитовала је на балетској сцени СНП-а 1971. као Аурора у Успаваној лепотици. У балету Охридска легенда, којим је отворена нова зграда СНП-а 30. марта 1980, игра је Биљану, а била је ненадмашна Лиза у Враголанки, 1973. и 1986, како критичари тог времена оцењују да је била „изнад југословенског просека“. Такође, била је веома запажена као Жизела у истоименом балету, 1982. Учествовала је на Балетском сусретању у Љубљани 1979. и 1981. (партнер Ј. Константин) и на Балетским вечерима у Сплиту 1981. (партнер Р. Варга). Као Жизела гостовала је у НП у Сарајеву и у МНТ у Скопљу. Са представама СНП-а гостовала је широм Југославије и у иностранству (Египат, Мађарска, Италија, Холандија, Белгија, Луксембург). На балетској сцени СНП-а била је активна до 31. августа 1993, када је пензионисана. Истовремено се бавила педагошким радом, као професор у Балетској школи у Новом Саду, где је радила до 2020. године. Године 1987. је од СИЗ-а културе Војводине добила признање „за испољен стваралачки и инспиративни однос према раду и лични допринос угледу балетског ансамбла СНП“, а градски СИЗ културе ју је 1988. наградио за улогу Клеопатре у истоименом балету. Двадесет година уметничког рада је обележила улогом Жизеле 1990. године, а СНП јој је тим поводом, објавило монографску књижицу на четрдесетак страница. Године 2001. добитница је највишег признања Српског народног позоришта, Златне медаље „Јован Ђорђевић“.

Низу награда придружује се и овогодишња струковна – Награда УБУС-а за животно дело.