Нешто преко четири сата спектакуларне представе „Мефисто“, у режији чувеног Хариса Пашовића, синоћ је означило спуштање завесе на 161. сезону Српског народног позоришта. Уз овације, публика је поздравила ово остварење, које је, такође, део програмског лука „Тврђава мира“ Европске престонице културе.
„Мефисто”, Клауса Мана, доноси узбудљиву причу о амбицији, и обухвата преко 40 ликова, те ће тако сигурно постати прави позоришни спектакл, који је најбоље изразио нацистичку амбицију, помпу и монументалност. На великој сцени СНП-а, публика је имала прилику да ужива у бриљантним глумачким бравурама Мирјане Карановић, Миодрага Кривокапића, Гордане Ђурђевић Димић, Лидије Стевановић, Сање Ристић Крајнов, као и маестралног младог Аљоше Ђидића који је предводио велики ансамбл најстаријег српског театра.
„За мене, роман „Мефисто“ Клауса Мана и та улога, има вредност пре свега зато што је то епска прича о почетку каријере једног човека, где на крају ње стигне и шта му се све између деси. Колико ствари жртвује због своје амбиције, спремности да гази преко свега да би остварио свој циљ. И све што прати његов живот је у епским размерама. То је баш огроман задатак за било ког глумца“, каже протагониста, Аљоша Ђидић.
Нешто преко четири сата, публика је у даху могла да гледа дилему коју пред њих стављају писац и редитељ – шта сте спремни да урадите за свој успех, постоји ли етичка граница коју не смемо да пређемо?
„У роману постоје ликови који су такођер умјетници, али који су одбили да сарађују са нацизмом. Нацизам је био нулта точка зла у цивилизацији. Нема тог успјеха, нема те „умјетности“ који могу оправдати сарадњу са нацистима. Нацисти су убили у гасним коморама више од 6 милиона Јевреја и скривили смрт још осамдесет милиона људи. Вршили су експерименте над људима; планирали да истријебе читаве народе и културе; изгладњивали до смрти милионе људи. То су били зликовици без премца. Сарађивати с њима?“ објашњава Харис Пашовић. Реприза овог великог комада је сутра, 14. јула.
Озрен Прохић, Кокан Младеновић и Јернеј Лоренци најављују узбудљиву 162. другу сезону
Са спуштеном завесом, ове године, Српско народно позориште ипак не иде на паузу, како је то раније било уобичајено. Током летње паузе, наставиће се радови на реконструкцији позоришта, али почињу и нови међународни пројекти.
„Протекле сезоне смо, уз обиман репертоар и велике продукцијске захтеве, ипак успели, уз подршку оснивача да урадимо много на побољшању услова унутар самог позоришта. Сада нас очекује реконтрукција терасе, али и унутрашњости просторија које користе запослени, а које су годинама биле запуштене. Од великих пројеката ту је и реконструкција електричних инсталација, као и сцене „Пера Добриновић“. И, не само то, већ од лета крећемо са следећим међународним пројектом у сарадњи са Љубљаном и Лисабоном, те у Нови Сад доводимо 90 младих музичара из читаве Европе“, објашњава управник Српског народног позоришта Александар Станков.
Драму очекује низ гостовања на фестивалима у региону, као и фестивалска премијера Шекспировог „Магбета“ у режији Никите Миливојевића на фестивалу Град театар Будва. Уз Миливојевића, сасвим је извесно да ћемо током следеће сезоне на даскама најстаријег националног позоришта гледати и остварења Кокана Младеновића, Александра Поповског, али и „Човек и Бог“ Достојевског у режији чувеног Јернеја Лоренција.
Ипак, главни задатак у претходној сезони, био је да се младима да шанса, који је по свему судећи, испуњен јер је запослено 14 младих глумаца, а млади редитељи имали су прилику да направе представе о којима данас цео регион говори.
„Намера ми је била да подмладим ансамбл. Имамо изузетну генерацију младих глумаца која се наметнула сјајним улогама. Наравно да је и сценски рукопис добијао нове облике временом. Овакав ансамбл заслужује рад с врхунским редитељима, први пут у СНП-у радили су Игор Вук Торбица, Харис Пашовић, Јована Томић, Вељко Мићуновић и многи други. Праћење савремених театарских токова у региону подстакло нас је да ангажујемо редитеље попут Јернеја Лоренција и Андреја Мажерија. Такође, буџет за продукцију је готово троструко већи у односу на 2018. годину. Реконструисали смо, односно реконструишемо све сцене, набављамо модерну сценску технику“, истакао је директор драме, Милован Филиповић и додао да поред раскошне сезоне која нас очекује, у новембру наставља и мини фестивал „Наши дани“.
Истим темпом наставља и Опера. Јесен почиње опером „Риголето“ у ком наступа најпознатији светски баритон Жељко Лучић, који је своје прве оперске кораке направио управо у овој кући, а потом и дугоочекиваном премијером Кармен Жоржа Бизеа у режији Озрена Прохића.
„Имамо много планова за нову сезону. Уз Кармен, али и постојеће миљенике публикę, на јесен обнављамо оперу Поп Ћира и Поп Спира. До Нове године имаћемо и Тоску, Аиду, Чаробну Фрулу за децу на плану. А за крај године спремамо специјално изненађење: Оперски Бал, који це да буде први у низу и почетак нове традиције. Разноврсни програм се наставља у 2024 години. Опера, Оперета, мјузикл као и гала концерти ће бити на програму“, истакла је директорка Опере СНП-а Сандра Миланков.
Када је реч о Балету СНП-а, протекла сезона је почела уз велики оперски спектакл „Аида“ у коме је учествовао и ансамбл Балета, док је премијера домаћег балетског дела Христићеве „Охридске легенде“ обележила октобар прошле године.
„Изузетно сам задовољан овом сезоном. Заокружили смо је балетским бисером – Аном Карењином на музику Петра Иљича Чајковског и у режији Крунислава Симића. Комплетан Балет ми је био пре свега здрав, без повреда, као и до сада ансамбл на високом професионалном нивоу завршава и ову сезону. Што се тиче публике, за сваку представу се тражи карта више. Свако играње је посебно и то публика осећа“, истакао је директор Балета Тони Ранђеловић.
Док званично не закорачимо у 162. сезону, ансамблима СНП-а ће ово лето бити радно те ће тако оркестар Опере Српског народног позоришта, уз сопран Марију Јелић наступити 19. јула на македонском фестивалу „Охирдско лето”, док ће у августу, публика у Будви гледати чак четири представе СНП-а на фестивалу „Будва Град театар“: „Крваве свадбе“, „Ко је убио Џенис Џоплин?“, „Таритф“ и „Магбет“.
