После пуних 25 година, опера Кармен, Жоржа Бизеа, 30. септембра биће премијерно изведена пред новосадском публиком на сцени „Јован Ђорђевић“. Опера која и 175 година од свог настанка фасцинира, отвара питања и преиспитује друштвене норме, поставиће и нове оперске стандарде када је реч о сценском извођењу у Новом Саду.
Уз готово двеста људи у хору и оркестру, уз солисте, балет и велики број статиста, оно на шта је колектив Српског народног позоришта посебно поносан је Дечији хор на челу са Верицом Пејић, који ће своју дебитантску улогу имати управо у овој поставци. Сем тога, за Позориште је ово прилика да се кроз изазов покаже напредак оперског анасамбла.
„Кармен је једна од најпопуларнијих опера на свету. Оперски репертоар најстаријег националног театра апсолутно мора да има овакво дело. Наш задатак је да кроз уметност отварамо питања која су битна за једно друштво. Поред тога, што је публика воли, њена тематика је увек актуелна: Борба за слободу. Као што главна јунакиња на крају опере каже: Слободна сам се родила, слободна ћу умрети! Уз то, технички и уметнички захтеви овако велике опере нама дају прилику да пред себе поставимо нови извођачки изазов“, објашњава Санда Миланков, директорка Опере Српског народног позоришта.
Опера Кармен пред новосадском публиком оживљава у режији Озрена Прохића, гостујућег редитеља из Хрватске. Смело и узбудљиво, Озрен отвара врата опери из 19. века и даје јој прилику да наставља да подстиче на разговор и двеста година касније.
„Данас када причамо о режији опере, можемо причати о спектаклу, културној репродукцији, некаквим атракцијама, али као и у позоришту генерално, најбитније је осетити вибрацију са временом у ком се ради. Битно је осетити титраје савремености и онда опера и у музичком, и драмском читању постаје занимљивија. Не волим да причам у позоришту о модерности и актуелности. Можемо да причамо о класици а сигурно да покушавамо увек да направимо актуелне и нове трендове. Зато театри и постоје“, прича редитељ, Озрен Прохић.
Данас ствараоци у целом свету кроз различите уметничке облике гледају нијансе и можда неразвијене стране лика Кармен да би испричали своје приче, па је тако у последњој деценији ово оперско дело добило различите интерпретације главног мотива, доводећи је у раван са неким од најактуленијих глобалних тема, а у вези са положајем жене у савременом друштву. О судбини Кармен одлучују мушкарци које она одабере, а жеља да буде вечно слободна кошта је живота. Ова фаталност је оно што трагичну причу чини тако сценски привлачном, иако то није активистичка опера.
„Оперска перспектива је тиме више важнија када сагледамо време у ком је опера написана, а ни до данас се није пуно променило. Не ради се само о женској перспективи, ради се о перспективи другог. О перспективи аутсајдера који покушавају да се изборе за сопствену егзистенцију и слободу и бирају слободу, па макар били и мртви“, додаје Прохић.
Да је Кармен опера о непристајању на наметнута правила, о праву на живот, о храбрости, дрскости, смелости, сугласан је и диригент, маестро Александар Којић. Раскошна, фатална, неодољива и највољенија опера свих времена.
„Дуговечност опере Кармен лежи у данас популарним нумерама које је чине, иако то није био случај на њеној праизведби. Оно што је Бизе извео тада – причу о чврстом женском карактеру, причу о жени која иде у смрт јер ради оно што она хоће и осећа, контра свих друштвених норми, то је било шокантно за ондашњу публику. За нас је она данас храбра жена. Дакле, ово је и драматуршки и музички дуговечна опера“, тврди Којић.
Најстарије позориште у Србији храбро поставља на сцену ово дело стављајући у центар жену, ону по којој опера и носи име, Кармен, жену која верује у судбину, док истовремено узима живот у своје руке, врелог темпарамента, а хладног срца, уверење да се слободом не тргује, иако је спремна да је скупо плати.
Кармен је опера, она у којој слободна рођена, слободна мре. Јер,ако је цена живот, није љубав – РАДИ СЕ О ГЛАВИ.
Опера Кармен, премијерно ће бити одиграна 30. септембра на сцени „Јован Ђорђевић“. Репризе су планиране 1. и 3. октобра. Карте су у продаји на благајни Српског народног позоришта.