После дуге и тешке болести, у петак, 11. новембра, у Београду је преминуо Владимир Логунов, чувени кореограф, редитељ, балетски играч и педагог.
Посебно је био заслужан за развој уметничке игре у Србији и нашем региону због богатства и разноврсности свога опуса. О његовом стваралаштву је истицано да је студиозно је постављао дела традиционалног балетског репертоара, а и ауторске играчке представе савременијег, неокласичног опредељења, да се његове ауторске кореографије одликују музикалношћу и лиризмом у различитим играчким стиловима, што поставке његових целовечерњих представа и камерних дела чини занимљивим публици и стручњацима. Преко четрдесет целовечерњих и камерних кореографских дела за позоришну и телевизијску балетску сцену, уз плесне делове из познатих опера, сведочи о упорном и плодном раду Логунова, што је овенчано најзначајнијим наградама (Милица Зајцев, „Зборник Матице српске“, Нови Сад, 2014).
На Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду освојио је више награда за кореографије: Грана без лишћа Малера (бронзана медаља), Валцер Хачатуријана (сребрна), Цвет с напуклог зида Сибелијус–Баха (бронзана). Био је члан жирија Интернационалног балетског такмичења у Варни 2008. и 2010. Добитник је најзначајнијих награда и признања: Заједнице музичких и балетских педагога Србије; „Димитрије Парлић“ УБУС-а за представу Др Џекил и мистер Хајд; Награда УБУС-а за животно дело; Национално признање за допринос култури Србије; Златни Беочуг, за допринос у развоју културе Србије (2015); Печат НП Београд (2016); Плакета НП Београд, највеће признање које овај национални театар додељује признатим уметницима (2018). Прошле године је одликован Златном медаљом Републике Србије за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области балетске уметности.
У Музеју Народног позориштa у Београду отворена je 31. октобра 2022. изложба посвећена стваралачком опусу Владимира Логунова „Изазов балетског триптихона – Владимир Логунов, балетски играч, педагог и кореограф“, ауторке Милене Јауковић.
Владимир Логунов је рођен у Београду, 28. VII 1942. Био је истакнути солиста београдског Балета, кореограф који је постављао балетске представе у Београду, Новом Саду, Љубљани, Сплиту, Загребу, Сарајеву, Скопљу, на Кипру, у Сиракузи, у Мексику, професор и кореограф у београдској Балетској школи „Лујо Давичо“. Балетско школовање је отпочео у Сплиту у Студију Миле Катић, што му је дало сазнање да је балет његово животно усмерење. Лепота балетске игре повукла га је на пут уметности која тражи много одрицања и напора, али обећава потпуно остварење личности и задовољство да се покретом, игром, телом, изразе емоције и хтења. Дипломирао 1964. у Балетској школи „Лујо Давичо“ у класи велике и незаборавне Нине Кирсанове. Био је одмах ангажован у балетском ансамблу Народног позоришта у Београуд, где је остварио низ запажених солистичких и значајних карактерних улога: Корелијус (улога за коју је добио награду за најбоље уметничко остварење 1979), Миракл, Дапертуто, Ротбарт, Карењин… Своју прву кореографију Форма вива А. Вивалдија, урадио је за Народно позориште у Београду 1974. године, а након студија на московском ГИТИС-у, где је специјализирао кореографију и педагогију, и уследили су његови балети: Лицитарско срце 1980, Дон Кихот 1988, Кармен 1990. и Успавана лепотица 1995; урадио је кореографије и за оперске представе у Београду, Љубљани, Загребу, Сплиту, Новом Саду. Био је шеф и уметнички руководилац Балета Народног позоришта у Београду (од 1979/80. до 1985/86). Од 2012/13. до 2015/16. био је директор Балета Српског народног позоришта.
Кореографије Владимира Логунова у СНП-у
Кармина бурана Орфа, Болеро Равела и Кармен свита Бизе–Шчедрина 1992; Серенада Чајковског 1993; Поема о љубави Вангелиса и Предсмртна љубавна песма Дивјаковића 1996; Коштана Коњовића 2001; Лабудово језеро 2008, Успавана лепотица 2013. и Крцко Орашчић Чајковског (извођено само у Мексику) 2014.
Последњи балет који је кореографисао за Српско народно позориште је Охридска легенда Стевана Христића, која је премијерно изведена 30. октобра 2021. поводом обележавања 70 година постојања Балета Српског народног позоришта. Сматрао је да кореограф може увек да утиче својим радом на промену, да истовремено може да негује и класични израз и да има иновативни приступ у кореографији, али да сме да заостаје за укусом времена, посебно када обрађује вечне теме: љубав и слобода. Поводом премијере Охридске легенде, Логунов је рекао да је ову нову поставку посветио свима који су били уз њега од самом почетка каријере, који су га бодрили да истраје у раду до краја, уз искрене речи захвалности свим пријатељима за све што је као кореограф остварио у својој каријери.