Жарко Лаушевић, позоришни, филмски и телевизијски глумац, члан Југословенског драмског позоришта од 1982. до 1994. године, преминуо је 15. новембра 2023. године, у Београду.
Рођен је 19. јануара 1960. године на Цетињу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1982. и исте године постао члан Југословенског драмског позоришта.
Прву улогу у ЈДП-у остварио је 1981. године у представи Раскршће. На матичној сцени остварио је улоге у бројним представама међу којима су Хрватски Фауст, Муке по Живојину, Колубарска битка, Баал, Ваљевска болница, Позоришне илузије, Лажни цар Шћепан мали…
Наступао је на бројним београдским и југословенским сценама у представама као што су Горски вијенац, Ромео и Ђулијета, Оригинал фалсификата, Мала, Чаруга, Мачка на усијаном лименом крову, Чекајући Годоа, Стаклена менажерија, Свети Сава, Кањош Мацедоновић…
Играо је у преко тридесет филмских остварења међу којима су Игмански марш, Јагоде у грлу, Лепота порока, Шмекер, Догодило се на данашњи дан, Официр с ружом, Октобарфест, Браћа по матери, Оригинал фалсификата, Црни бомбардер, Боље од бекства, Нож, Смрдљива бајка, Лето када сам научила да летим… Последњи пут, публици се поклонио на премијери филма Хероји Халијарда у октобру ове године.
Значајне улоге остварио је у телевизијским серијама Сиви дом, Вук Караџић, Заборављени, Сенке над Балканом, Корени, Време зла, Државни службеник, Калкански кругови…
Добитник је више угледних награда за своја позоришна и филмска остварења. За улогу у представи Кањош Мацедоновић добио је Награду „Град театар” у Будви и Награду „Зоран Радмиловић”, Стеријину награду донела му је улога у представи Свети Сава. За улогу у филму Официр с ружом награђен је Златном ареном у Пули и Наградом Цар Константин у Нишу. На фестивалу у Нишу добио је још две награде Цар Константин, за улоге у филмовима Догодило се на данашњи дан и Октобарфест, а назначајнију награду Фестивала, гран-при Наиса добија за филмове Боље од бекства и Смрдљива бајка.
Жарко Лаушевић је објавио књиге „Година прође, дан никад“, „Друга књига“, „Све прође, па и доживотна“, „Падре, идиоте“.