Српско народно позориште је на 36. „Гавелиним вечерима“ освојило је следеће награде:
Награда за најбољу представу:
– „Што на поду спаваш“, Дарка Цвијетића у режији Кокана Младеновића, у продукцији Српског народног позоришта, ГДК „Гавела“, Народног позоришта Сарајево и Интернационалног театарског фестивала МЕСС – Сцена МЕСС
Награда за најбољу режију:
– Кокану Младеновићу за представе „Што на поду спаваш“ и „Било једном на Бријунима“
Добитнике награда одлучио је жири у саставу: Соња Ковачић, Сандра Лончарић и Павлица Бајсић Браззодуро.
Образложење жирија поводом награде за најбољу представу:
У овој импресивној регионалној копродукцији, представи којој једногласно желимо дати награду за најбољу представу у цјелини – на сцену је пренесен размјерно кратки ратни роман. То је учињено прије свега задивљујућом вјештином приповиједања, како драматуршком, тако и глумачком. Приповједач ове представе писан је тако да никада не мирује; он цијело вријеме тече, скаче из једне позиције у другу, реферира се на догађаје и изнутра и извана, из прозног одлази у поетско и обрнуто. Додатну, необориву снагу представи даје и чињеница да приповједача игра сам писац. Он то чини суптилно се увлачећи међу нас. Иако повремено усмјерен на публику, вјешто избјегава патетику, обраћајући се и „својим“ глумцима на сцени у манири прикривеног редатеља који исправља догађаје, а своје одрасло тијело према потреби претвара у рањиво ђечје. У неким тренуцима допуштанам и да се смијемо, без обзира на таму оквира у којем смо се затекли. А кад се од тога умори, на сцени као да понире у самог себе и склања се у поетско, одакле очито црпи своје изворе. Иза приповједача стоји помало брехтијански, уиграни ансамбл, а иза њега редатељ који тај исти ансамбл води сигурном руком, са сјајном мултифункционалном сценографијом, костимографијом, реквизитом и глазбеним интервенцијама. Ова представа је важна јер жртвама даје име и презиме, даје им глас да свједоче. Она је важна за све нас јер казалишним чином заједништва потврђује да рат никада не завршава онда када пушке утихну, него се борбе воде на неким другим мјестима и трају пуно дуже. У нама самима.
Честитамо ауторској екипи и ансамблу представе „Што на поду спаваш“.