„Молијеров Дон Жуан дело је које нема једнозначних тумачења. Оно је као ауторово зарањање у властита противречја, у унутарње гласове у којима су садржани и добро и зло, нагон и морал“ – овако је Игор Вук Торбица говорио о Дон Жуану, који је синоћ изведен у препуној сали Српског народног позоришта. Ова представа у извођењу ансамбла Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина уједно је затворила трећу по реду манифестацију „Дани Игора Вука Торбице“.
Пре представе, одржан је разговор „Позоришне стратегије Игора Вука Торбице: Простор перформативног у глуми“ на ком су се окупили Игорови сарадници и пријатељи из региона.
„Разлика када је он радио била је у томе што је од првог тренутка када смо се срели, стварао осећај да смо ту због потребе за нама, чинећи нас да се осећамо цењено и потребно, што је ретко искуство“, истакла је глумица Прешерновог гледалишча из Крања Весна Јевникар, док је глумац Народног позоришта из Сомбора Нинослав Ђорђевић рекао:
„Игор је био један од ретких људи који је са великом бригом и пажњом водио рачуна о свему што се дешава у ансамблу, како у самом процесу тако и о потенцијалним факторима који би могли да га ометају споља. Оваква обазривост захтева много знања, али и афинитета за бригу о другима, разумевања туђих мисли, као и огромне количине енергије и снаге, што је реткост“.
„Увек је покушавао да побољша ствари у сваком сегменту. И тачно видимо кроз овакав догађај, на који начин су се силни ансамбли из различитих држава, повезали управо преко њега“, истакао је глумац Загребачког казалишта младих Ракан Рушадат.
Засигурно да је Игор повезивао културни простор Југославије кроз свој рад те је тако обавеза да се његово стваралаштво чува.
„Долазак свих ових људи овде је сјајна прилика да сви заједно седнемо, поразговарамо о томе која је будућност Игорових дана. Што дуже његово стваралаштво буде остајало и опстајало, то ће млађе генерације које се баве позориштем или воле позориште имати прилику да виде какав је заправо уметник био Игор Вук Торбица. Прошло је четири године откако Игор није са нама, а ми за те четири године нисмо успели да створимо ништа креативније, квалитетније и вредносно веће од његових представа. Не зато што није било добрих представа већ зато што је његово стваралаштво било изузетно. Зато мислим да је то наша обавеза коју нам нико не намеће, ми то радимо из наших властитих побуда, зато смо се и одлучили да чувамо његово стваралаштво на овакав начин од заборава“, истакао је глумац Српског народног позоришта и оснивач манифестације Милован Филиповић.
Подсетимо, у четири дана, од 25. до 29. априла, Српско народно позориште живело је магију кроз представе „Царство мрака“ Народног позоришта из Београда, „Бакхе – кратак преглед распада“ Народног театра из Битоља, „Дон Жуан“ Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, пројекцију представе „Приче из бечке шуме“ Градског драмског казалишта Гавела и инспиративан разговор.
