Премијера представе „Балканска лепотица“, Л. Вегела, заказана је у Српском народном позоришту за четвртак, 17. октобар у 19.30 на сцени Пера Добриновић. Репризно, публика ће моћи да је погледа и 29. октобра. Ово је представа о историји, али не њој као таквој, већ о томе како историја и догађаји мењају човека, истакнуто је данас (15. октобар) на конференцији за медије.
Редитељ Андраш Урбан представу описује као једну бурлеску историје, односно веселу и тужну причу о људима који живе у Новом Саду.
„’Балканска лепотица’ је све време била у мојим плановима као пројекат који треба да радим и Српско народно позориште је у право време показало интересовање. То је прича о Новом Саду – почиње на Балкану и завршава се у Европи. Реч је у неку руку о породичном роману; иако стално причамо о историји, представа се не бави историјом на тај начин. Углавном покушава да отвори питање идентитета и како историја и догађаји мењају човека, на овим просторима, али и човека генерално. Шта је са човеком који, у ствари, само покушава као човек да опстане, као биће у датом друштву и свету“, рекао је редитељ Урбан и додао да је процес био и дугачак и занимљив и да можемо очекивати одлична глумачка остварења.
Директорка Драме Српског народног позоришта, Соња Дамјановић, сагласна је са редитељем да је цео тим припремио одличну представу која ће се, засигурно, још дуго играти на даскама Српског народног позоришта.
„Ова представа говори о једној врсти личне и националне судбине која је најдиректније повезана са променом власти и доминацијом једне нације над другом. Ово је прича о стално присутном етикетирању, тако да једна особа током ноћи од пријатеља може постати издајник, или чак непријатељ, а као што нам сам наслов говори, једна жена је у Бечу балканска лепотица, а у Новом Саду проститутка. Али поред тога, ‘Балканска лепотица’ није само политичка или геополитичка прича. То је прича која се тиче једне породице и облика које попримају људске судбине услед потпуно супротстављених националних историја“, речи су директорке Драме, Соње Дамјановић.
Сарадња између редитеља Урбана и књижевника Вегела овом представом остварује по трећи пут. Писац романа истакао је да је балканска лепотица једна илузија и да ћемо тек видети да ли ће тако и остати или ће се с новим временом нешто променити.
„’Балканска лепотица’ је једна илузија, то ћете видети на представи. То је једна фреска 20. века која се прелива у 21. век; у 20. веку то је прича о нашим очевима и нашим дедама, а у 21. то је прича о нама. Мени је јако драго што се игра баш у Српском народном позоришту јер тако, заправо, игра у свом родном месту“, рекао је књижевник Ласло Вегел.
Драматуршкиња Ведрана Божиновић поделила је на конференцији за медије своја искуства у раду на адаптацији текста.
„Кад разговарате са преводиоцима, на пример, постаје јасно да превођење није само пребацивање садржаја с једног језика на други – исто је тако када је у питању превођење са језика романа на језик позоришта. Позориште не служи да би се публици омогућило да не читају, и у исто време велики романи се не раде само зато што су велики, већ зато што у њима нешто дубоко резонира са публиком. Прича у ‘Балканској лепотици’ почиње пре Првог светског рата и завршава након ововременских, наших ратова. Дугачка, општа историја прича се кроз причу малог човека. То није човек кога мучи његова сенка; његова мука је вишак сенки који га прате – каже драматуршкиња Ведрана Божиновић.
О процесима рада на овој представи, своја искуства и утиске поделили су и глумци Ивана Панчић Добродолац и Аљоша Ђидић, који су као својеврстан печат раду на овој представи истакли разговоре које су водили како са писцем дела, тако и међу собом у виду дискусија и полемика.
„Оно што је било доминантно су разговори, полемике, дискусије о свим мотивима који су заступљени у овом роману, као што су домовина, идентитет, личност… и ти разговори су нас доводили до тога да се осећамо баш као и Шлемил, јунак романа, односно представе. Сигурна сам да ће публика препознати и разумети све слојеве ове представе и да ће у њој пронаћи и оно што је дирљиво и оно што је духовито“, истакла је Ивана Панчић Добродолац, док је њен колега Аљоша Ђидић истакао да ће публика у „Балканској лепотици“ препознати и многе одлике овдашњег менталитета.
„Оно што одликује наш менталитет, а што ћемо и у овој представи видети је појава да и ми некако увек успевамо да, и поред свих квалитета који нас као људе красе, врло лако услед различитих друштвених околности, успевамо да извитоперимо и изопачимо сву лепоту; то се најчешће догађа услед различитих утицаја и облика манипулације које долазе са врха и управљају човеком, несвесним да оно што чини, није увек добро. Посебно је интересантно, с обзиром да се бавимо читавим једним веком, пратити колико су суптилни постали сви ти системи манипулације. И на крају, склони смо да врло лако поверујемо да је лепота увек нешто добро, а ова представа отвориће управо питање лепоте – да ли је она увек добра, пожељна и шта све, у ствари, у њој може бити садржано“, закључио је Ђидић.
