Мина Петрић, драматуршкиња, драмска списатељица и стручна сарадница на Катедри за драматургију Департмана драмских уметности на новосадској Академији уметности, ауторка је драме која се на Камерну сцену Српског народног позоришта премијерно поставља 16. децембра – Незаворавак, поточница, змијске очи.
Иако тек 27-годишњакиња, Мина иза себе већ има значајне резултате: добитница је награде Искре културе, коју Културни центар Војводне додељује за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година, потом награде Мали принц, коју Академија уметности додељује најуспешнијим студентима, двострука добитница Стеријине награде, а њена драма Незаборавак, поточница, змијске очи, била је 2022. године у најужем избору за Стеријину награду за најбољи драмски текст. Ову драму, коју ће публика премијерно гледати 16. децембра, режира Тара Митровић, а са Мином смо разговарали како је дошло до ове сарадње и која су њена очекивања када је реакција публике у питању.
„Тара је режирала прво пре две године јавно читање овог текста, а затим и пре годину дана, у Установи културе Пароброд, под менторством и у одабиру редитељке Ане Томовић, којој смо јако захвални што нас је спојила. Погледавши пре две године то јавно читање ја сам осетила да Тара суштински разуме и осети овај текст и од тада имам пуно поверење у њу“, започиње разговор Мина и додаје како се током стваралачког процеса и преноса овог комада на позоришну сцену – није много мешала.
„Важно ми је било да се не мешам у Тарин рад, односно да се мешам само у оној мери колико сам позвана; мислим да је битно да Тара као редитељка направи одабире који су добри за представу, а не за неку, да тако кажем, верност оригиналном тексту. Текст, наравно, постоји, објављен је у часопису Сцена (2022), а представа је ипак нешто друго. Међутим, како одмиче рад на представи, све више причамо, чини ми се, на обострану радост“, објашњава Мина.
Ова драма обрађује важну и свевременску тему – тему женских односа, родитељства, лоших животних одлука и опроштаја. Мина објашњава шта је то што доприноси утиску да се радња одвија сада и овде.
„Кроз драму Незаборавак заправо се бавим тиме како се траума преноси кроз генерације. У том смислу радња овог текста дешава се данас у Новом Саду, али може да се дешава и било када и било где. Између осталог, овај текст је и један интертекстуални дијалог са ликом и делом песникиње Марине Цветајеве. Сама радња комада нас шета кроз прошлост и садашњост једне породице које чине три жене и преиспитује питање сећања и заборава, која могу бити и лек и отров“, каже Мина и додаје да је ово питање важно управо зато што је то питање сећања.
„То је питање које је за мене данас јако важно, можда и најважније, зато што је питање сећања које конституише наш лични и колективни идентитет. Мислим да је јако важно да освестимо да све оно са чиме се нисмо суочили, у личној или колективној историји, остављамо као пртљаг генерацијама које долазе после нас“, каже Мина.
На питање какву реакцију публике очекује, одговара врло једноставно – да се нада да ће представа на њих оставити утисак као после дугог загрљаја.
„Заиста не могу да предвидим реакцију публике. Волела бих да се публика, након што изађе са ове представе, осети као после неког дугог загрљаја. Имам утисак да смо сви суштински незагрљени, разгрљени, и да је то нешто што нам треба. Ако једна особа буде изашла с тим осећањем из позоришта, ја ћу бити срећна“, закључује Мина.
Мина Петрић је у Српском народном позоришту досад успешно радила на драматургији неколико представа: Поновно уједињење две Кореје, Била једном једна земља, Што на поду спаваш, Код вечите славине. Тренутно је у процесу рад на драмској представи која је ауторски пројекат Андреја Боке, „Родитељ: првих шест година“, а на ком драматургију такође потписује Мина. Драму Незаборавак, поточница, змијске очи публика ће премијерно гледати у понедељак, 16. децембра, а репризно већ у уторак, 17. децембра, оба дана с почетком у 20.30 на Камерној сцени.