15. фебруар у 20.00, сцена „Јован Ђорђевић“
Стеван Копривица, по мотивима драме „Ујка Вања“ А. П. Чехова, Редитељ: Егон Савин
„Провиденца“ је лоцирана у Боку пред почетак Другог светског рата. Ово је прича о чежњи, о бокешкој меланхолији, о неоствареним сновима, аутодеструкцији, затомљеној сексуалности, али и времену надолазећег фашизма.
Представа „Провиденца“ је победила на IX Фестивалу медитеранског театра „Поргаторије“, а Војин Ћетковић је добио награду за најбоље глумачко остварење.
Лица:
Дондо Војин – Небојша Илић Циле
Доктор Астић – Војин Ћетковић
Јелена, професорова жена – Ана Вучковић
Професор Алекса – Младен Нелевић
Соња, професорова кћерка – Јелена Петровић
Мајда, служавка – Дубравка Дракић
Томажо – Дејан Ђоновић
ШТО ЈЕ ПРОВИДЕНЦА УЈКА ВАЊИ, И ОБРАТНО
Што нам је то Чехов урадио да би смо му отели комад и од његовог УЈКА ВАЊЕ направили ПРОВИДЕНЦУ? Антон Павлович понудио нам савршену драмску матрицу да на њој испричамо причу која се одмакла од апатије руских мајура и наслонила на наше, приморске и медитеранске туге и меланхолије. Само смо, ето, одузели примат „болне руске душе“ Чехову и направили оглед који доказује да је су чежње и неостварени снови , сан о лијепом ,а недостижном, свевременске и свепросторне категорије. Бока Которска сапета брдима клаустофобије супростављеним мору отвореном и широком , што је само по себи феноменолошки агон, имала је или има људе склоне хроничној фјаци, депресији, инертности и енергијској самодеструкцији. Баш онакви људи који корачају Чеховљевим комадима, али менталтитески другачији. ПРОВИДЕНЦУ, суштински, од УЈКА ВАЊЕ разликује менталитет, самим тим и каратктери главних јунака. Сходно менталитеској диференци специфици актери ПРОВИДЕНЦЕ, привидења, слутње, божаснког знака, на тренутак повјерују да у њима постоји неке форца која ће их потаћи да се отргну летаргији и осјећању да су промашили све што се промашити може. Наравно, у заблуди су, хроничној и неизљечивој, да ће љубав промијенити свијет и њихове страћене животе осмислити и оплеменити. Љубав је провиденца, а кад провиденца паса остају са хамартијом кривих избора. Исходи ПРОВИДЕНЦЕ, иако смо поштовали Чехова, нису као у УЈКА ВАЊИ, у елиптичној путањи понављања дурања и таворења. Неко ће нешто ипак урадити. У ПРОВИДЕНЦИ постоји субверзивни знак непристајања и ту се она, дефинитивно и богохулно одваја од УЈКА ВАЊЕ.
Стеван Копривица
Зар ће за вечна времена остати тајна шта су узроци човекове потребе да свакодневно понижава, употребљава, поткрада своје ближње?
Шта је тек способност паметних и осећајних људи да трпе, праштају, надахњују своје тиране?
Зашто је истина неприхватљива, а побуна толико ретка и слаба?
Зар је љубав душевни поремећај?
Егон Савин
НАГРАДЕ
Награда за најбољу представу на IX Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“ 2014. године, једногласно је додијељена представи „Провиденца“ у продукцији домаћина – Центра за културу Тиват, уз образложење жирија: „Провиденца” развија детаље из живота у стијешњеној, провинцијалној и истодобно наднаравно лијепој и „одвећ људској” ували. Већ од првог свјетла на позорници што се наслућује кроз полузатворене ребренице високих прозора иза којих је само празан бијели зид и пред којим ликови сједе и чекају, гледалиштем почињу зрачити понављајуће наде и разочарања, мириси, даховитост, шкрти додири, дубока усамљеност лица која живе у посве необичном медитеранском простору, у том усјеку између мора и брда. Сјајан глумачки ансамбл преноси то стање својим гледаоцима. Он није вођен само стручном и сигурном руком редитеља Егона Савина, него и својом личном посвећеношћу”.
Награда за најбоље глумачко остварење на фестивалу „Пургаторије“, је такође једногласно припала Војину Ћетковићу, и то за две улоге: доктора Астића у представи „Провиденца“ ЦЗКТ и насловну улогу у представи „Отело“ ЈДП.
Егон Савин: „Волим моменат када представа дође у стање музике, чисте поезије“