Премијера драмске представе „На Дрини ћуприја“ у режији Кокана Младеновића биће изведена 17, 18. и 19. марта 2016. године на сцени „Пера Добриновић“ у Српском народном позоришту у 19.30 часова.
Тим поводом је у Свечаном салону СНП-а, у уторак, 15. марта, одржана конференција за новинаре на којој су говорили управник СНП-а Александар Милосављевић, директор Драме СНП-а Александар Гајин, редитељ Кокан Младеновић, драматург Светислав Јованов и глумци Радоје Чупић, Гордана Ђурђевић Димић, Милован Филиповић, Сања Микитишин и Југослав Крајнов.
Управник Александар Милосављевић је, отворивши конференцију, пре свега истакао понос и задовољство што се ово Андрићево дело, најзад, налази у театарском животу Србије, и искрено се захвалио целом ауторском и глумачком ансамблу на безусловној посвећености у стварању великог Дела.
Директор Драме СНП-а Александар Гајин, као вођа целог пројекта, нагласио је важност овог изузетног књижевног и уметничког дела од великог значаја за српску књижевност и српско позориште као и неопходност постојања ансамбл-представе, уопште. Велико је интересовање за ову представу у целом региону, што Српско народно позориште враћа у центар театарских збивања.
Према речима редитеља Кокана Младеновића, истраживање и обликовање Андрићевог текста трајало је око два месеца и представљало је ризик будући да је тематски у питању „клизав терен којем се позоришни материјал деценијама опире“. Ово дело је величанствено, не само зато што је капитално него и због тога што се тиче нас самих и представља наш „крик са дна масовне гробнице“. Једна од главних тема је бескрајно понављајући циклус људске борбе против Зла чији је главни покретач исконски страх.
Представљајући своје ликове и говорећи кроз њих, глумци су истакли паралеле које налазе у сопственим искуствима и коренима. Такође, нагласили су важност историјских догађаја, који нам се, као наук, враћају и подсећају на неоправдано понављане грешке.
Схватамо ли Андрића када нам поручује да се „човек понекад пита да ли је дух већине балканских народа заувек отрован и да, можда, никад више неће ни моћи ништа друго до једно: да трпи насиље или да га чини“?
