На Светски дан балета, 2. октобра 2018, сусрели смо се с кореографом и редитељем Круниславом Симићем. Повод је и премијерна обнова балета Дама с камелијама, која ће бити изведена у суботу, 13. октобра, на сцени „Јован Ђорђевић“ у Српском народном позоришту.
За протеклих 30 година, колико се бави кореографско-режијским радом, остварио је незаборавне представе (Пиета, Покајник, Краљева јесен, Грк Зорба, Мајерлинг, Краљица Марго, Орфеј у подземљу, Крваве свадбе) и добио бројне престижне награде и признања (Златна плакета на Међународном такмичењу кореографа у Новом Саду, 1988; Годишње награде Народног позоришта из Београда, 1991. и 2006; Годишње награде СНП-а, 1992, 1994. и 2002; УБУС-ова награда „Димитрије Парлић“, 1999; Међународна награда за врхунски допринос у савременом приступу позоришног стваралаштва „Мадлена Цептер“). Четири кореографије је поставио у Српском народном позоришту: Краљеву јесен 1992. године, Грка Зорбу 1994 (премијерно обновљен 8. октобра 2016), Мајерлинг 2002. и Даму с камелијама 2009. Две године касније, 2011, додељена му је Златна медаља „Јован Ђорђевић“, највише признање СНП-а. Реномирани уметник, играч, кореограф и редитељ Крунислав Симић, обнавља Даму с камелијама, којом ће започети балетска сезона СНП-а. „Тема о дами с камелијама је вечита тема којом су се инспирисали многи филмски и позоришни ствараоци, композитори, вајари, сликари, велики уметници да стварају нова дела. И овог пута са великим задовољством радим обнову Даме с камелијама са новом поделом, са новим и младим играчима који су бриљантни“, каже наш саговорник Крунислав Симић, кореограф, редитељ и писац либрета, насталог према истоименом роману Александра Диме Сина – Дама с камелијама. На музику Ђузепа Вердија балетом диригује Александар Којић, који је урадио и оркестрацију за ову обнову.
– Шта Вас као кореографа и редитеља инспирише?
Оно што ме инспирише у мом стваралачком раду – то су сцена и играчи. Посебно играчи, они су ти који су покретачка снага мог унутрашњег стања, док трагам за одређеним покретима, кореографијама и тематиком коју сам одабрао да радим. Пре свега, зато што допуњују мој рад, али и зато што се узајамно прожимамо како би створили једну занимљиву представу за публику. Нова Дама с камелијама је свакако другачија у односу на премијерну. Подела на премијери Даме с камелијама била је сјајна и то је подела коју јако волим. Премијерним извођењем овог балета, 14. марта 2009. године, првакиња Балета Оксана Сторожук је обележила двадесету годишњицу уметничког рада на сцени, тако да сам ја са великим задовољством радио овај балет. И нови су сјајни, јер су то играчи посебне индивидуалности. Са некима сам већ радио у ранијој Дами с камелијама. И овог пута са великим задовољством радим обнову са новом поделом, са новим и младим играчима који су бриљантни. Они су ти који мене инспиришу и према њима приступам на нов начин, у неком кореографском смислу. Вердијева музика за Травијату је предивна, њена лепота и вредност су непролазни. За ову обнову балета, нову оркестрацију је урадио Александар Којић, диригент СНП-а, који ће и дириговати представом.
– Да ли у обнови Даме с камелијама нешто мењате у кореографији?
Нова представа претрпела доста промена и свакако је другачија у односу на премијерну, зато што су ту други играчи који ми сугеришу да, кад видим њихове способности и карактере, према њима прилагођавам и радим другачије виђење. На крају, и ми кореографи годинама постајемо мудрији, рационалнији, видимо нешто што би могли да променимо и мислим да је обновљена Дама с камелијама, у мом кореографском делу посла, побољшана и да је много боља.
– Шта је Ваше полазиште у раду на балетској представи?
Правим кореографију по принципу драмских представа, тако да мене не интересује техничка обученост играча, како ће извести дуетну игру, sissonne, да ли су скокови високи, и слично. Мене интересује шта то играчи поседују у себи што их покреће, ту емоцију, суштину, душу. То је оно што одлази у публику, то публика препознаје и воли…
Крећем из неког покрета, из онога што је свима својствено, од рођења до краја живота. Често кажем за себе да нисам балетски играч. Ја сам играч, балетски уметник. Када се питам шта је то што балетски играчи поседују у себи, шта их то покреће, одговор добијем када им покренем емоције, тада они мени дају свој „текст“, своју причу и преносе доживљај. Играчи следе моју замисао, а на њима је да то ураде на најбољи могући начин.
– Реците нам нешто о свом раду са балетским ансамблом СНП-а.
Срећан сам јер имам дивну екипу, дивну поделу. То су све предивни уметници који заслужују велику пажњу, чак и светску пажњу. Они јесу играчи тог формата јер могу да играју на било којој сцени, а да се не постиде. Стојим иза тога да је балетски ансамбл изузетно марљив. Добио сам од њих све што сам тражио, чак су све подигли на много виши ниво. Учинили су да се осећам поносним и срећнијим јер су неке моје идеје оплеменили и дали себе, дали свој печат овој представи. Захвалан сам им на томе. За мене, они су богови. Мој живот је сцена: без играча не могу, њихов покрет ме инспирише. Ако нема те узајамне сарадње, нема ни представе.
Разговор прибележила И. Илић, 2. октобра 2018, на Светски дан балета (World Ballet Day)