Популарна сценска кантата Кармина бурана биће изведена последњи пут у овој сезони у суботу, 4. маја на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 20 часова.
Стиховима „О, Фортуна, променљива више него што је месец млад, каткад растеш, каткад падаш, носиш срећу или јад“, почињу профане песме за солисте и хор, уз пратњу оркестра. Магијске слике Кармине буране у покрету оживљава скоро 150 учесника – оперски солисти, чланови хора и балетског ансамбла СНП-а. Примарну улогу имају стихови из 13. века о пролећу и љубави што дају животну радост, а Карл Орф је према тим стиховима 1937. године компоновао величанствену сценску кантату у којој се огледају његова склоност ка упадљивим ритмичким ефектима. Ову кореографски сложену музичку представу, за коју већ девет година не јењава интересовање публике, режирала је Соња Вукићевић, у кореографији Леа Мујића, диригује Микица Јевтић, сценографију је урадио Миодраг Табачки, костиме Мирјана Стојановић Маурич. У улогама су оперски солисти: Дарија Олајош Чизмић (Сопран), Игор Ксионжик (Тенор) и Васа Стајкић (Баритон). Учествују: Мина Радовић (Фортуна), солисти и ансамбл Балета, Хор и Оркестар Опере и деца Балетског студија „Луденс“ из Новог Сада.
Трубадур – два извођења, четвртак, 9. маја и понедељак, 20. маја, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Заснована на витешкој драми „El Trovador“ из 1836. године коју је написао Шпанац Антонио Гарсија Гутијерес, Тубадур је једна од три опере које се сматрају врхунцем Вердијеве уметности (уз Риголета и Травијату). Тријумфовала већ прве ноћи у Риму и након премијере, 19. јануара 1853, одмах је призната као ремек-дело и у само неколико година изведена је у многим европским и светским оперским средиштима. У СНП-у је Трубадур био први пут изведен 1921, и доцније није силазио са нашег оперског репертоара: било је четири премијере (1951, 1966, 1976, 2008) и три обнове (1955, 1981, 2019).
Теме опсесије, освете, рата и породице преносе се кроз ликове који представљају драматичне контрасте. Централни лик – и онај који је изгледа привукао Вердија јесте лик Циганке Ацучене, чак је размишљао да оперу наслови њеним именом. Композитор је у то време овладао романтичном и белкантском традицијом, уврстио је ватрене ликове, екстремне драмске ситуације и виртуозне захтеве према певачима, заплет, музику која је трансцендентна па се опера и данас свуда у свету са великим успехом изводи. У другом чину је чувени хор Цигана који је постао један од најпознатијих одломака у оперском репертоару. Трубадур има концентрирану емоционалну напетост која траје током читавог извођења, уз невероватно богатство мелодике, што је овом делу осигурало тријумф и фантастичан је пример како се мелодијом могу појачати карактери ликова. Гроф Луна и Леонора имају управо аристократску финоћу линије, што одаје њихово порекло, из Ацучениних арија избијају животни покретачи – љубав према сину и жеља да освети своју мајку, док је трубадур Манрико растрзан између љубави према Леонори, жеље да ослободи заробљену мајку и да се освети Грофу Луни.
Диригује Жељка Милановић, у улогама су: Свитлана Декар (9.5) / Данијела Јовановић (20.5) као Леонора, дворска дама, Јанко Синадиновић, к.г. НП Београд (9.5) / Александар Саша Петровић (20.5) као Манрико, трубадур, Виолета Срећковић (9. 5) / Марина Павловић Бараћ (20.5) као Ацучена, стара Циганка, у улози Грофа Луне је Жељко Р. Андрић, Ферандо, заповедник Луниних војника Горан Крнета (9.5) / Страхиња Ђокић, к.г. (20.5), Маја Андрић као Инес, Игор Ксионжик као Руиз, Владимир Зорјан (9.5) / Бранислав Станков (20.5) као Стари Циганин, Александар Толимир као Гласник. Учествују Хор и Оркестар Опере СНП-а.
Севиљски берберин, четвртак, 16. маја, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Као тријумф Росинијевог генија (компоновао га је за тринаест дана), Севиљски берберин је најбриљантнији али и последњи изданак опере буфо. Радост музицирања главна је одлика његовог стила и мисао водиља у његовом стваралаштву. Као надарен композитор и ентузијаста који је створио сопствени стил, Росини се окушао на свим подручјима, од опере до сакралне музике и инструменталних композиција, осетивши пулс времена, своје најпознатије и најизвођеније дело, испунио је неангажованим весељем, једноставном мелодијом, комичним садржајем и ликовима, мајсторски оцртани и тако карактеристични да постају готово симболи. Розина је пркосна и одлучна, берберин Фигаро је лукав и вешт, гроф Алмавива заљубљен је у лепу Розину, стари доктор Бартоло надмен и решен да ожени Розину, Дон Базилио је склон сплеткарењу. Либрето је написао Чезаре Стербини, према истоименој комедији Пјера Огистена Карона де Бомаршеа.
Након скоро годину и по дана од последњег извођења (децембар 2017), Севиљски берберин ће бити изведен први пут у овој сезони у четвртак, 16. маја, на великој сцени с почетком у 19 часова. Режиjу потписује Ивица Клеменц, сценографију Далибор Тобџић, костимографију Мирјана Стојановић Маурич. Диригент је Александар Којић, Хор је припремила Весна Кесић Крсмановић, а у улогама су солисти: Саша Штулић (Гроф Алмавива), Небојша Бабић (Бартоло), Јелена Кончар (Розина), Васа Стајкић (Фигаро), Горан Крнета (Базилио), Верица Пејић (Берта), Бранислав Станков (Фјорело). Учествују чланови мушког Хора и Оркестар Опере СНП-а.
Улазнице су у продаји на Билетарници СНП-а и важе редовни попусти (за Трубадура и Севиљског берберина).