У Балету Српског народног позоришта су у току пробе за најпопуларније и најпознатије музичко-сценско дело српске уметничке музике Охридска легенда Стевана Христића. Овај балет атмосфере и емоција, народних игара представља репрезентативно дело наше уметности. Христићу је за либрето послужила народна легенда о девојци, турској робињи, која се чудесно спасава, претварајући се у голубицу и тако лети у слободу.
Планирано је да буде премијерно изведен за Дан Српског народног позоришта, 28. марта 2020, а у подели су прваци, солисти и ансамбл Балета, уз учешће Хора и Оркестра Опере СНП-а. Кореограф и редитељ је Владимир Логунов, гост из Београда, чије се кореографије класичних балетских представа изводе на сцени СНП-а (Лабудово језеро 2008, Успавана лепотица 2013). Диригент је Александар Којић, сценограф Саша Сенковић, костимограф Мирјана Стојановић Маурич, дизајнер светла Марко Радановић. Репетитори су: Оксана Сторожук, Маја Грња, Весна Бркић, Бранка Глигорић. Пројекат је суфинансиран средствима Градске управе за културу Града Новог Сада.
У два чина и четири слике биће играна народна прича у својој лепоти и једноставности и са срећним завршетком за млади љубавни пар (Биљана и Марко). Класичним балетским изразом и игром у иреалном свету језерских вила, русалки и звезде Данице које помажу Марку у потрази за отетом Биљаном, затим соло играма у балетском дивертисману, плесом робиња турског султана (карактерне игре румунска, бугарска, грчка и Биљанина игра), доласком Марка, наоружаног чаробним мачем, сечом страже и јаничара, чудесним претварањем Биљане у голубицу, све до повратка у родно село и тренутка када се обнавља живот после зулума освајача и ослобођења робља, све то доприноси изворности, искрености и непосредности балетског дела овог поднебља.
Композитор и диригент Стеван Христић се музичкој јавности представио 1907. музиком за комад Чучук Стана (извођен у СНП-у, 1940), компоновао је опере Сутон (извођена у СНП-у, 1994) и Еквиноцио по Иви Војновићу и Нечисту крв по Бори Станковићу (последње две остале су недовршене, а Нечиста крв је изгубљена). Христићева Охридска легенда је први српски и у неким елементима непревазиђени национални балет, дело које прожимају мелодије чувених и толико вољених напева „Пушчи ме“ и „Биљана платно белеше“, а за музику света вила и русалки нашао је прави музички језик за свет бајки, користивши све тековине позног романтизма и музичког импресионизма.
Јубилеји
135 година од рођења српског композитора Стевана Христића (19. VI 1885 – 21. VIII 1958)
70 година од оснивања Балета СНП (8. III 1950)
39 година од отварања зграде СНП-а, које је обележено премијерним извођењем балета „Охридска легенда“ (30. III 1981)
Легенда у СНП-у
Прво извођење у фрагментима 5. IV 1933, а као целовечерњи балет изведен је премијерно 29. XI 1947. у НП Београд, у кореографији Маргарите Фроман, под диригентском управом самог композитора Стевана Христића. Први пут у СНП-у, нешто више од годину дана након формирања балетског ансамбла у Српском народном позоришту, целовечерњи балет је изведен 20. IV 1951. у кореографији Марине Олењине, дириговао је Предраг Милошевић, а у улогама су били: Јелена Главонић (Биљана), Крста Кузмановић (Марко), Анита Грахек (Звезда Даница). Мање познато је и фрагментарно извођење (III чин) Охридске легенде 23. V 1953. у оквиру програма Балетске вечери. Друго премијерно извођење било је 5. XI 1961. у кореографији и режији Пије и Пина Млакара, дириговао је Лазар Бута, у улогама су били: Магда Веховец (Биљана), Стеван Израиловски (Марко), Мирјана Матић ( Бисерка), Тита Ивковић (Звезда Даница). Треће премијерно извођење, уједно и прва балетска представа којом је свечано отворена нова зграда СНП-а, било је 30. III 1981. Кореографија и режија је била поверена Вери Костић, дириговао је Имре Топлак, а у улогама су били: Биљана Његован (Биљана), Јон Константин (Марко), Татјана Матејић (Бисерка)…
Балет је извођен на свим нашим оперско-балетским сценама, на летњим фестивалима у Дубровнику и Пули, на сценама многих југословенских позоришта, на гостовањима у Атини, Женеви, Лозани, Цириху, Бечу, Салцбургу, Визбадену, Фиренци, Барселони, Единбургу, Каиру и у Јапану. Балет је доживео и иностране премијере педесетих година. Изводили су га ансамбли у некадашњој Чехословачкој, Пољској и у СССР-у (музичко позориште „Станиславски и Немирович-Данченко“ у Москви). Често се изводи у облику свите на програмима ТВ, радија, на концертима. Од праизведбе до данас балет се налази непрекидно на репертоарима наших позоришта и привлачи пажњу најбољих кореографа који налазе увек нова и оригинална решења.