Бура (The Tempest) Вилијама Шекспира настала је 1611. године.
Историчари књижевности овај Шекспиров комад сматрају последњим целовитим делом које је написао, као и тестаметарним комадом којим се опростио од писања и позоришта. Исто тако, Бура представља врхунац последње фазе Шекспировог опуса, коју чине „романтичне трагикомедије“, а којој припадају и Симбелин, Зимска бајка и Перикле.
Премда се Бура по правилу сматра делом у којем превладавају складни тонови, оптимизам и пасторално расположење, модерна критика и позоришна пракса су изнели на видело одређене и значајне противречности, сукобе и кризе које делују испод привидно угодне и складне спољашњости. Ове противречности на неки начин сумира познати театролог Јан Кот, називајући Буру делом у којем превладава „горчина изгубљених нада“.
Полазећи од круга сличних претпоставки, редитељ Кокан Младеновић гради своју поставку Буре стављајући у први план не мотиве помирења, опроштаја и склада, већ феномене који верније дефинишу питања света у којем живимо – феномене (свију врста) нетрпељивости, освете и мржње.
Аутори адаптације су Кокан Младеновић и Светислав Јованов, аутор сонгова је Марко Шелић Марчело. Драматурзи су Николина Ђукановић и Светислав Јованов, сценограф Марија Калабић, костимограф Марина Сремац, а композитор музике је Раде Склопић. За сценски покрет задужена је Андреја Кулешевић, за сценски говор др Дејан Средојевић, а вокална композиторка је Невена Глибетић Ненси.
У главним улогама: Радоје Чупић тумачи Проспера, а Марко Шелић Марчело Аријела. Анђела Пећинар и Јелена Лончар (у равноправној алтернацији) тумаче Миранду, док Александар Сарапа игра Фердинанда (све троје су студенти Академије уметности у Новом Саду). У глумачкој екипи су и: Александра Плескоњић, Милован Филиповић, Милан Ковачевић, Игор Павловић, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов и Душан Вукашиновић.
Премијера је 29. и 30. октобра на сцени „Пера Добриновић“ у 19.30.
