У Новом Саду, у недељу, 22. новембра, у 91. години, преминула је наша Анђелија Веснић Васиљевић. Остаће нам увек у мислима и срцу као глумица која је умела да одигра сваку улогу.
Потиче из свештеничке породице: њен отац, јереј Бранко Вакањац, убијен је 1942. у рацији у Јужној Бачкој. Прве глумачке кораке направила је у Аматерском позоришту у Апатину, где је била запослена у Пивари од 15. X 1947. до 17. X 1948. Завршила је Државну позоришну школу у Новом Саду 1951. у класи Јурија Ракитина и свог будућег свекра Радослава Веснића. Први ангажман уследио је у бањалучком Народном позоришту, где је била ангажована од 1. VIII 1951. до 31. VIII 1954; потом је, од 1. IX 1954. до 31. VIII 1956, провела у Народном позоришту у Сомбору. Лепа и талентована глумица, уздржаног темперамента, меког, топлог и пријатног гласа, претежно је тумачила наивке. Мада недовољно искоришћена, стрпљењем и савесним, упорним, студиозним радом успела је да заузме место при врху у глумачком ансамблу СНП, где је наступала од 1. IX 1956. до пензионисања, 31. XII 1981, али је наставила да игра и као пензионер. Радила је са аматерима широм Војводине, а безброј пута је бесплатно играла за оболелу децу (на Принциповцу редовно, а и другде). „Глумица свестраних могућности, оспособљена да са успехом тумачи и улоге наивки и тзв. лирског фаха, али исто тако и драмске, карактерне и комичне роле, она је у каријери доживела судбину глумаца који су могли да играју сваку улогу која им се додели: такви глумци се, скоро по правилу, не усмеравају на задатке протагониста него на оне који су за успех представе од великог значаја – улоге средње по обиму, па и епизодне када затреба, али зато важне за функцију представе и њено дејство. Свакој таквој улози прилазила је са пуном озбиљношћу и одговорношћу, веома савесно и радно и остваривала их на високом нивоу“ (Л. Дотлић у образложењу предлога за награду „Искре културе“, 1981). Први супруг јој је глумац Борислав Веснић, а други Драгослав Васиљевић, дугогодишњи директор Технике СНП; сестра Богданка Вакањац такође је била глумица, а син Бранислав Веснић радио је у Маркетингу СНП.
На 6. Стеријином позорју добила је награду „Вечерњих новости“ за улогу Милице у Избирачици (1961). Овенчана је Златном медаљом „Јован Ђорђевић“, највишим признањем Српског народног позоришта, 2011.
Сахрањена је на Градском гробљу у Новом Саду, 24. новембра.