Српско народно позориште је крајем марта свечаном академијом обележило 160 година постојања и била је то прилика да се посебно истакне рад ове националне институције и у кризним ситуацијама, каква је настала у свету пре годину и више дана када је проглашена пандемија изазвана вирусом. Оно што ће свакако остати забележено је да су управо у марту месецу прошле године, само неколико дана након проглашења ванредног стања у нашој земљи, а у време стравичне ситуације у Италији, чланови оркестра Опере Српског народног позоришта снимили спот „Бела ћао за цео свет“ и постали вест број један у свету с поруком да постоји само један људски дух који се никада не може раздвојити. О томе како је ова установа пребродила прву кризну годину, колико су креативности показали бројним наступима на отвореним просторима у граду, као и о бројним премијерама у овој јубиларној години, разговарамо са др Зораном Ђерићем, управником Српског народног позоришта, који је по својој основној вокацији песник.
На свечаности поводом 160 година од оснивања Српског народног позоришта имали сте беседу у којој сте поставили питање: Шта је нама позориште – било, јесте и биће. Који је ваш одговор?
На прво питање одговор је, чини ми се, једноставан – довољно је посегнути за било којом историјом позоришта, па се уверити у значај Српског народног позоришта и његово место у најразличитијим временима и ситуацијама. Посебно у оним трагичним, у временима ратова, епидемија и других пошасти по човечанство. Наше позориште је било мезимче међу народним институцијама, волео бих да тако и остане. Судећи према гледаности наших представа, драмских, оперских и балетских, верујем у такву, дакле, оптимистичку будућност СНП-а. Српско народно позориште данас, а овде се подразумева одговор на друго питање: шта јесте? – најважнија је и највећа културна установа у Војводини (позоришни историчари и критичари ће додати да је СНП то одувек и било), а све запаженија у Србији и у региону. А када је у питању будућност нашег позоришта, ја верујем у њу јер смо показали да смо прилагодљиви и сналажљиви, а притом и креативни. И у најтежим ситуацијама изводили смо своје програме пред нашом публиком, ако не уживо, онда путем друштвених мрежа, онлајн и преношењем преко других електронских медија.
Да се присетимо дивног примера и тога како је СНП међу првима показало креативан програм на самом почетку пандемије, када су чланови оркестра Опере СНП-а снимили спот „Бела ћао!“. Он је имао више од два милиона прегледа и 50.000 коментара, а преузеле су га Радио телевизија Србије и неке европске телевизије…
Познато вам је да смо у марту 2020. одгодили све започете пробе и најављене представе, у све три уметничке јединице; да смо тада обуставили рад у радионицама, у свим службама, да смо увели дежурства тамо где је то потребно. Али није потпуно замро рад. Од куће, из својих станова, с компјутера и телефона, на друкчији, ситуацији примерен начин, наши уметници и запослени у програмској делатности показују да су солидарни и креативни, да нису изгубили наду и дух, али и да желе то да поделе с публиком. И успевају у томе. Најбољи пример су нам дали чланови оркестра Опере СНП-а, који су снимили спот „Бела ћао!“, који спомињете. Али, они су организовали и концерте на трговима, као и на другим, до тада за концерте некоришћеним местима – тржним центрима, на пример.
У струци, али и у широј јавности најпозитивније је одјекнуло и како се управа Српског народног позоришта понела према хонорарно ангажованим људима током целе прошле године. Ситуација је била тешка, како сте то успели?
Имали смо велику подршку нашег оснивача, Покрајинске владе и Секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама. Део хонорара надокнадили смо из сопствених прихода, а део су глумци скупили међу собом. У сваком случају, криза је превазиђена и нико није остао без одређене надокнаде.
Како позориште још увек не може да ради пуним капацитетом, имате ли, с обзиром на прошлогодишње искуство, посебан план до краја ове сезоне, као и за јесен?
Српско народно позориште је, као и већина културних институција у свету, због светске пандемије коронавируса сезону 2020/21. практично преселило на друштвене мреже и традиционалне медије. Уместо јавних окупљања и директног контакта с публиком емитовали смо снимке представа с нашег репертоара. Српско народно позориште било је прво у пројектима који су постали светска вест! Онлајн кампање су заиста у једном тренутку биле срж, пре свега промоције Опере СНП-а, али и других уметничких јединица. Важно средство комуникације с публиком је сајт Српског народног позоришта. Српско народно позориште има отворене налоге и на: Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу. Кад год нам је било омогућено, отварали смо своја врата и играли представе, на све три сцене… Али и у отвореном простору.
Поред тога што је и Балет СНП-а обележио 70 година постојања, нису изостале ни премијере драмских представа. Ту су „Деобе“ по роману Добрице Ћосића у режији Југа Радивојевића, а крајем овог месеца заказана је и премијера представе „Осамнаест мачака и лимар Херман Брум“…
Представа „Деобе“ је копродукција с Народним позориштем из Приштине, са седиштем у Грачаници и с Народним позориштем из Ниша. Премијере у Новом Саду и Нишу су примљене с великим одушевљењем јер је заиста у питању велика представа, изузетна ауторска и глумачка екипа, својеврсни омаж Добрици Ћосићу поводом 100. рођендана. „Осамнаест мачака и лимар Херман Брум“ је нови комад Милоша Николића, изузетног драмског писца, његово праизвођење које ће, верујем, бити изненађење позоришној публици. Почетком маја нас очекује и премијера Чеховљевог „Вишњика“ у режији Радослава Миленковића, а до краја сезоне и премијера Хандкеовог „Голмановог страха од пенала“ у драматизацији и режији Ане Ђорђевић. У мају ће бити још једна премијера, овог пута у балету – „Мадам Батерфлај“, копродукција са аустријским Европа балетом у кореографији и режији Петера Бројера. Прво извођење овог наслова као балетског дела, код нас и у региону. Овај пројекат је подржала Аустрија, али и Јапан, уз Покрајинску владу. И то, верујем, неће бити све… Предстоји нам 70. фестивал професионалних позоришта Војводине, потом Стеријино позорје, па сви други домаћи и међународни фестивали који ће се реализовати током године.
Ускоро из штампе излази ваша књига изабраних и нових песама „Песме продуженог трајања“. Реч је и о избору ваших песама објављиваних у протекле четири деценије. Поред тога што предајете, преводите, руководите… бављење поезијом је било константно. Шта је вама поезија?
Моја основна вокација је песничка. Све чиме сам се досад бавио имало је известан песнички ореол. Некад метафорично, а понекад и буквално, поезија је моја свакодневица. Без поезије би ми вероватно било много теже да прихватим свет око себе и све обавезе које су биле преда мном. Поезија је есенција мог живота, а позориште је сублимација поезије. Зар не?
Извор: Г.Н, Нови магазин, 15. април 2021.