I чин. 1. слика: Дворана у палати у Мемфису. Првосвештеник Рамфис саопштава Радамесу да се Етиопљани дижу на оружје и да су продрли у Египат. Богиња Изида ,,дала“ је савет свештенству ко треба да буде изабран за војсковођу египатских трупа у рату против Нубије. Радамес би био срећан да на њега падне тај избор (Celeste, Aida…). Амнерис, кћи египатског краља, несрећно је заљубљена у Радамеса. Она наслућује Радамесову тајну: да он воли Аиду. На свечаном пријему код краља, гласник јавља да етиопску војску предводи сам Етиопски краљ Амонасро. Аида, заробљена Етиопљанка и ропкиња код Амнерис не одаје ником да је то њен отац. Краљ објављује да је избор за египатског војсковођу пао на Радамеса. У завршној арији (Ritorna vincitor!)
Аида осећа сву тежину борбе између љубави према Радамесу и љубави према отаџбини.
2. слика: На свечаном церемонијалу у Вулкановом храму, свештеници уводе Радамеса у дужност војсковође, посвећују оружје за следећу борбу и изводе ритуални плес.

II чин. 3. слика: Дворана у Амнерисиним одајама. Она се припрема за свечан дочек победника Радамеса. Послуживши се лажном изјавом да је Радамес пао на бојном пољу, Амнерис сазна, у разговору са Аидом, да робиња воли Радамеса. У љубавном бесу Амнерис реши да понизи Аиду у очима Радамеса.
4. слика: Један од улаза у Тебу. На великој свечаности, краљ, великодостојници, свештенство и народ дочекује победника Радамеса, етиопску војску и благо поробљених. Краљ позива Амнерис да војсковођу овенча победничким венцем и изјављује да ће Радамесу испунити сваку жељу. Доводе етиопско робље, пред којим ступа Амонасро, етиопски краљ. Аида нехотице ода да јој је то отац. Амонасро ипак превари Египћане како он није краљ и како је етиопски краљ, тобоже пао на бојишту. Амонасро тражи од египатског краља да буде благ и милостан према заробљеницима, али свештеници траже њихову смрт. Најзад, Радамес замоли краља да испуни дату реч и да заробљене пусти на слободу. Рамфис предлаже компромис: да се народ пусти, али да се Амонасро и Аида задрже као таоци. Краљ то прихвата па, да се одужи Радамесу за херојско дело, одлучи да му за награду подари руку Амнерис и краљевски престо. Радамес је, међутим, решио да ни за сaм престо не остави Аиду. Амнерис тријумфује над Аидом, коју је сломио бол.

III чин. 5. слика: Пред Изидиним храмом. Уочи венчања, Амнерис је у храм, где треба целу ноћ да проведе у молитви. Наилази Аида која очекује Радамеса (O patria mia…), стрепећи да јој Радамес не каже речи опроштаја, тугује и машта о отаџбини. Али, пре Радамеса долази Амонасро, који, у драматичној сцени, позивајући кћер на дужност према отаџбини, успева да наговори Аиду да од Радамеса сазна којим ће путем египатска војска кренути према Етиопији, како би је тамо из заседе дочекала његова војска. Долази Радамес, љубав га је довела, а кад Аида схвати да само њу воли, једино решење да буду заједно јесте да побегну. После тешке душевне борбе, Радамес пристане да бежи са њом. У последњем тренутку она га упита којим путем треба да крену да би избегли египатске страже. Радамес ода да ће војска проћи кроз теснац код Напате. То је чуо и Амонасро, а Радамес тек сад увиђа да је војничку тајну одао страном владару. Његове издајничке речи чула је и Амнерис, која се појавила пред храмом. Аида и Амонасро беже. Радамес остаје да окаје издају…

IV чин. 6. слика: Дворана у краљевској палати. Амнерис јадикује због тешке Радамесове судбине. Она одлучује да га спасе и успева да се састане с њим. Радамес неће да се брани пред судом и сумња у Амнерис да је припремила Аидино убиство. Амнерис, међутим, изјави да је убијен само Амонасро при бекству, док је Аида остала жива, па ће молити краља да га помилују. Али, Радамес то одбија јер воли Аиду. Свештеници одлазе у храм да суде Радамесу. Амнерис је очајна (Ohimè!… morir mi sento). У највећем болу она слуша како Радамесу изричу пресуду: да буде жив закопан испод сводова храма.
7. слика: Унутрашњост Вулкановог храма и Радамесова гробница. Он је жив закопан, али није сам у гробници. Пре него што су га увели, Аида се тајно ту сакрила, предосећајући Радамесову кобну пресуду. Ту, далеко од сваког смртног погледа, дочекавши ипак један час среће за који је увек била спремна и свој живот да дa, умире у његовом загрљају…