Шеснаест метара високи јелен, кошута или вук на фасади у центру Новог Сада могу да значе само једно: Опера Српског народног позоришта припрема нови спектакл!
У овом случају реч је о праизведби опере „Владимир и Косара“ у оквиру програмског лука „Сеобе“ Европске престонице културе. Ово је опера савременог новосадског композитора, овогодишњег добитника Фебруарске награде, Стевана ДИвјаковића, која ће баш на дан Српског народног позоришта, у понедељак, 28. марта имати светску сценску премијеру.
Ово оперско дело говори о фрагменту историје Балкана, али Владимир, Косара, цар Самуило и Владислав нису само историјски ликови, они поседују и свој унутрашњи одраз у сребрном јелену, срни, вуку и медведу.
„Опера „Владимир и Косара“ је замишљена као велика историјска фреска, али је истовремено и сан. У сноликим сценама употребљавамо велике лутке, а сваки од ликова има свој парњак у некој звери – Косара је сребрна срна, Владимир сребрни јелен, цар Самуило велики медвед, а Владислав црни вук“ истиче редитељ опере Александар Николић и додаје да ово дело води што даље од реализма. „У опери реч није доминантна, само је информација. Музика је подтекст, она слика емоцију и значење те речи. Светло и визуелно такође могу да буду додатни језик. Желим да одведем оперу из реализма, да је водим путем који је често рискантан.“
Рискантно, или не, али Новосађане који су пролазили центром је прича заинтригирала.
„Пажњу нам је заправо привукла музика. Нисам ово раније чула, а онда смо видели невероватне фигуре. Клинци су се одушевили“, прича једна Новосађанка.
„Видео сам најаву пре неки дан и јако сам се заинтересовао, међутим већ није било карата. Али сад сазнајем да има још један термин, па једва чекам да видим ово и на сцени“, додаје пролазник.
Иначе, прича о Владимиру и Косари једно је од најстарији предања и љубавних прича на Балкану. То је трагична љубавна прича из времена пре Ромеа и Јулије, Тристана и Изолде, времена пре Немањића. Сведочанство о овој великој љубави и њеном трагичном крају, осим у бројним уметничким делима која су говорила о њој, и данас, како и у прохујалим вековима, чува се у Вељим Николићима, надомак Бара. Крст од тисовине, окован у сребро, са позлаћеним листовима, са којим је вољом Владислава убијен Владимир, преноси се с колена на колено у барској породици Андровић. Само два члана ове породице у једном времену знају где се он чува.
Представу режира Александар Николић, кореографију је урадио Александар Илић, а делом Стевана Дивјаковића дириговаће гост из Бугарске Диан Чобанов. Карте за премијеру су већ распродате, па је тако позориште додало још један термин: уторак, 29. март, а карте су у продаји, на благајни Српског народног позоришта.