Популарна опера Ђакома Пучинија Мадам Батерфлај, биће изведена у петак, 12. маја, на сцени „Јован Ђорђевић“ у 19.00 часова.
Мадам Батерфлај је једна од најизвођенијих опера у свету. Веома изражајно дочарава тужну љубавну причу младе Јапанке Ћо-Ћо-сан, приказујући уједно и културолошки контраст истока и запада.
Диригент је Микица Јевтић, а у главним солистичким улогама су: Данијела Јовановић (Ћо-Ћо-сан), Јелена Кончар (Сузуки), Александар Саша Петровић (Пинкертон), Верица Пејић (Кејт Пинкертон), Васа Стајкић (Шарплес), Игор Ксионжик (Горо), Горан Крнета (Јамадори), Страхиња Ђокић (Бонзо) и други. Учествују солисти, Хор и Оркестар Опере СНП-а.
У понедељак 15. и у среду, 17. маја, биће изведена опера Чаробна фрула Волфганга Амадеуса Моцарта. Оба дана ће бити по два извођења – у 14.00 и у 16.00 часова, на сцени „Јован Ђорђевић“.
Диригент је Микица Јевтић, а учествују солисти: Бранислав Станков (Папагено), Лаура Павловић (Папагена), Марија Цвијић (Краљица ноћи), Наташа Тасић Кнежевић (Памина), Бранислав Цвијић (Тамино), Горан Крнета (Сарастро), Игор Ксионжик (Моностатос) и глумица Сања Микитишин у улози наратора. Учествују и део Хора и Оркестра СНП-а.
Поглед кроз двоглед
Чаробна фрула за децу је скраћена верзија чувене опере В. А. Моцарта, којој смо додали поднаслов „Поглед кроз двоглед“, са намером да свет опере и позоришта, на интерактиван, бајковито-забаван и едукативан начин, приближимо деци.
Чаробна фрула, као бајка која се пева, публици открива сукоб двају моћних царстава. Мушког, са строгим нормативима, којим влада моћни Сарастро, и женског, магичног, либералнијег, које је у власти Краљице ноћи. Како у сваком сукобу увек постоје најмање две стране приче, и наша представа има две верзије. Једну, „Поглед кроз женски двоглед“, где децу кроз причу води глумица и другу, „Поглед кроз мушки двоглед“, у којој их са ликовима и ситуацијама упознаје глумац. Желећи да деци откријемо позориште као место где се различита виђења и ставови сусрећу, сударају и бивају видљивији, остајемо верни бајци у којој упорност, храброст и љубав, на крају, побеђују.(…)
Бранислава Илић, драматург
Концертно извођење сценске кантате Кармина бурана Карла Орфа, биће у суботу,20. маја на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 20.00 часова.
Стиховима „О, Фортуна, променљива више него што је месец млад, каткад растеш, каткад падаш, носиш срећу или јад“, почињу профане песме за солисте и хор, уз пратњу оркестра. Примарну улогу имају стихови из 13. века о пролећу и љубави што дају животну радост, а Карл Орф је према тим стиховима 1937. године компоновао ову величанствену сценску кантату.
Диригет је Александар Којић, учествују солити Опере: Марија Цвијић, Игор Ксионжик и Васа Стајкић, Хор и Оркестар Опере СНП-а и Дечји хор.
Поред оперских дела, на сцени „Јован Ђорђевић“ биће изведен концерт патриотских песама „Песме хероја“, у понедељак, 22. маја, с почетком у 20.00 часова.
На концерту учествују Мушки хор Опере СНП-а, Мушки хор Епархије сремске „Свети Николај“ и солисти: Верица Пејић, Васа Стајкић, Бранислав Станков, Бојан Здравић и Драган Мирковић (хармоника), а диригент је Јован Пејић.
Песме хероја
Концерт под називом „Песме хероја“ посвећен je патриотским песмама које су обележиле период од средине 19. до средине 20. века. Ово турбулентно време српске али и светске историје неминовно је утицало на развој патриотске песме као моћног средства за буђење националне свести, дизања морала војницима на фронту и нада поробљенима да је слобода на дохват руке. Без обзира што су у том периоду опера и симфонијска музика доживеле процват, пролазећи дуг пут од раног романтизма до атоналне музике, то не умањује историјски и културолошки значај патриотских песама које су по фактури остале једноставне. Управо захваљујући тој чињеници, ове песме су лако нашле пут до своје публике, биле често и радо извођене и наставиле да живе као сведоци времена у ком су настале.
Из богате ризнице српских и руских патриотских песама, Мушки хор Опере СНП и хор Епархије сремске „Свети Николај“, представиће се, најпре, будницама (Востани Сербије, Хајд’ јунаци, Ој, Србијо, мила мати…), затим песмама насталим у доба Првог светског рата (Креће се лађа француска, Тамо далеко), потом руским козачким песмама, свечаним ратним маршевима и песмама које су обележиле Други светски рат. У сусрет значајним датумима, обележавамо ослобођење у Првом и Другом светском рату.
Јован Пејић
