ОТЕЛО

балет у два чина, по мотивима дела Вилијема Шекспира, на музику Лудвига ван Бетовена и Антонија Вивалдија

Кореограф, редитељ, избор музике и либрето: Крунислав Симић (к.г. Београд)
Кореографкиња: Гордана Симић (к.г. Београд)
Сценограф: Томислав Шараба
Костимографкиња: Мирјана Стојановић Маурич
Асистенткиња кореографа: Оксана Сторожук

Улоге:

Отело
Андреј Колчерију

Дездемона
Катарина Зец

Јаго
Самјуел Бишоп

Емилија
Катарина Кљајић

Касио
Давид Груосо

Родриго
Артемиј Макаров

Путујућа трупа
Теона Радановић, Емилија Спаноке, Теодора Шпер, Александар Бечварди, Милан Иван

Грације
Мина Радовић, Милена Кркотић, Мелиса Брођин, Христина Станковић

Женски ансамбл: Мелиса Брођин, Глафира Собољева, Јана Черепанова, Јелена Дангузов, Соња Батић, Олга Врбашки, Мина Радовић, Христина Станковић, Теодора Шпер, Милица Јелић, Милица Стојановић, Ивана Трпчевић, Миленица Јовић, Јелена Милошев, Станислава Николић, Анастасија Никчевић, Миња Јокановић, Јелизавета Маслова

Мушки ансамбл: Бојан Раднов, Александар Бечварди, Зоран Трифуновић, Марко Иван, Александар Ђурђевић, Михаил Сегејев, Дмитриј Арбузов, Франческо Коча, Рафаел де Мора Родригес, Артемиј Макаров, Лука Делер, Никола Стаменовић, Василиј Собољев, Џибраил Санчез

Статиста: Владислав Шегуљев

Репетитори: Милан Лазић, Јелена Вукадиновић, Борис Ладичорбић
Корепетитори: Дејан Бркић, Димитрије Бељански
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Иван Свирчевић, Тања Цвијић, Сања Миланов
Дизајн светла: Ђорђе Бедов
Ликовни радови за видео-пројекцију: Мирјана Стојановић Маурич
Аутор видео-пројекција: Бојан Квргић
Миксер видеа: Радивој Дожић
Мајстор тона: Душан Јовановић

Премијера: 18. мај 2024, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Репризе: 21. и 23. мај 2024.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама СНП-а.
Представа траје два сата и има једну паузу.



I чин – Венчање Отела и Дездемоне. Свечаност у част Отеловог и Дездемониног венчања. Отело прекида свечаност и саопштава да је Касио унапређен у његовог заменика зато што он мора у битку против Турака. Отело поклања Дездемони мараму, као симбол вечне љубави. Срећан пар одлази са свечаности, а за њима и гости. Јаго, који је очекивао то унапређење, прво је у неверици, а затим, бесан, смишља план како да се освети Отелу. Емилија, Јагова супруга а Дездемонина дружбеница, долази код Јага. Он је груб према Емилији осуђујући је да му није помогла да преко Дездемоне издејствује његово унапређење. Емилија, под притиском, пристаје да му помогне како би он остварио своје амбиције.

Љубав Отела и Дездемоне, прве брачне ноћи, је нежна, лирска и на крају страствена. Чују се ратни бубњеви који позивају Отела у битку против Турака. Дездемона са низвесношћу, зебњом и страхом чека повратак Отела, који је као главнокомандујући генерал венецијанске флоте морао да води велику поморску битку на Кипру. Долазак Отела, Јага и осталих ратника изазива код свих посебне емоције.

Дездемона, у својој срећи и заносу, губи мараму коју јој је Отело поклонио као симбол вечне љубави. Емилија налази мараму, жели да је врати Дездемони, али она је већ отишла. Јаго све то посматра и приморава Емилију да му преда мараму.

Јаго тријумфује, убеђен да ће марама, у датом моменту, пружити доказ Отелу о Дездемонином неверству.

II чин – Божанска љубав Отела и Дездемоне. Јаго долази са групом пијаних војника међу којима је и Родриго. Успева да завади Родрига и Касија. Касио у обрачуну убија Родрига. О томе је обавештен Отело, који љутито прекорева Касија и одузима му чин. Касио је очајан, извињава се Отелу, док Јаго ликује. Отело и Јаго воде дијалог и Јаго прави Отела љубоморним тако што му говори да Дездемона има љубавну везу са Касиом. Отело остаје сам и очајан у неверици. Јагова мрежа зла не престаје. Он користи жене лаког морала да подметне мараму Касију као доказ Дездемониног неверства.

Сусрет Отела и Дездемоне. Отело је слуша, а затим је груб према њој, Дездемона је запрепаштена његовим понашањем. Отело тражи од Дездемоне да му покаже мараму, она је не налази код себе и пита Емилију где је марама, добија негативан одговор. Касију суде, Јаго чини све како би Отело осудио Касија, што он и чини. Дездемона покушава да оправда Касија, Отело не верује да је Дездемона невина, да га није преварила. Дездемона и Емилија се повлаче пред бесом Отела.

Отело је отрован Јаговим интригама, заслепљен од љубоморе и сазнањем о својој немоћи одлучује да убије Дездемону. Дездемона, која је у својој невиности веровала да може, упркос свему, пронаћи срећу са Отелом, сад је испуњена мрачним предосећањима. Емилија је теши. Улази Отело и она излази. Отело је очајан, убеђен је да је истина да га је Дездемона преварила. Отело је нежан, страстан, љут и у једном моменту је дави марамом коју јој је поклонио у знак вечне љубави. Емилија утрчава у собу, хоће да помогне Дездемони која умире. Окреће се Отелу, који се брани тако што каже да га је Дездемона преварила са Касијем, да је доказ марама, а да му је све то потврдио Јаго. Емилија каже да је то лаж и да је она дала мараму Јагу, а да је Дездемона невина. Јаго убија Емилију како би прикрио своју интригу. Отело схвата своју грешку, грли Дездемону, убија се, док умире грли Дездемону.

Крунислав Симић