Николај Римски-Корсаков

ЦАРСКА НЕВЕСТА

опера у четири чина

Либрето: Иља Тјуменев, према истоименој драми Лава Меја
Диригент: Микица Јевтић
Редитељ: Сергеј Новиков, к. г.
Сценографкиња и костимографкиња: Марија Висоцка, к. г.
Дизајнер светла: Руслан Мајоров, к. г.
Аутор видео-материјала: Дмитриј Иванченко, к. г.
Кореографкиња: Верица Козарев Кларић
Хор припремио: Јован Пејић

Улоге:
Василиј Степанович Собакин, трговац из Новогорода (бас):
Горан Крнета

Марфа, његова кћи (сопран):
Марија Цвијић (14. и 21.11) / Андриана Петровски (17.11) / Невена Ђоковић, к. г. (19.11)

Григориј Григоријевич Грјазној, опричник (баритон):
Жељко Р. Андрић (14. и 21.11) / Милан Обрадовић, к. г. (17. и 19.11)

Маљута Скуратов, опричник (бас):
Небојша Бабић (14. и 19.11) / Страхиња Ђокић (17. и 21.11)

Иван Сергејевич Ликов, бојарин (тенор):
Ермин Ашћерић, к. г. (14. и 21.11) / Сава Хастајев, к. г. (17. и 19.11)

Љубаша, љубавница Грјазног (мецосопран):
Јелена Кончар (14. и 19.11) / Вишња Радосав (17. и 21.11)

Јелисеј Бомелиј, царев лекар (тенор):
Игор Ксионжик (14. и 19.11) / Бранислав Цвијић (17. и 21.11)

Домна Ивановна Сабурова, трговчева жена (сопран):
Свитлана Декар (14. и 19.11) / Валентина Миленковић (17. и 21.11)

Дуњаша, њена кћи, Марфина пријатељица (контралт):
Јелена Станков (14. и 19.11) / Јована Филиповић Ћалић (17. и 21.11)

Петровна, домаћица Собакиних (кључарка) (мецосопран):
Маја Андрић (14. и 19.11) / Лаура Павловић (17. и 21.11)

Царски ложач (бас):
Владимир Зорјан (14. и 21.11) / Предраг Шепељ (17. и 19.11)

Девојка са сена (мецосoпран):
Јована Филиповић Ћалић (14. и 19.11) / Јелена Станков (17. и 21.11)

Млади момак (тенор):
Бојан Здравић (14. и 19.11) / Александар Толимир (17. и 21.11)

Цар (нема улога):
Владислав Шегуљев

Коњаник (нема улога):
Давид Вјештица

Игњатевна (балетска улога):
Зорана Димитријевић

Опричници, певачице и певачи, играчице, бојаринке и бојари, девојке са сена, слуге, народ
Радња се одвија у Александровој Слободи, у јесен 1572. године

Учествују: прваци солисти, Хор и Оркестар Опере и Балет СНП-а

Балет: Ирена Месарош, Јелена Дангузов, Мина Радовић, Милица Стојановић, Јована Дацин, Соња Батић, Соња Гаврилов, Дуња Поповић / Јелена Јеличић, Милица Јелић

Статисти: Владислав Шегуљев, Давид Вјештица, Лука Станковић, Милош Павлов

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић, Јелена Бошњак, Глеб Горбунов
Режију одржава: Александар Николић
Асистенткиња диригента: Јелица Чукарић
Асистент редитеља: Борис Ерцеговић
Асистент сценографкиње: Виктор Девијатков (к. г.)
Асистенткиња костимографкиње: Миња Давидовић
Суфлерке: Санела Митровић, Александра Мајтан
Инспицијенткиње: Тања Цвијић, Сања Миланов
Превод либрета и обрада текста за дисплеј: Иван Свирчевић
Сарадница за руски језик у припреми представе: Андриана Петровски
Мајстор светла: Ђорђе Бедов
Мајстор тона: Владимир Огњеновић
Видео-пројекције: Радивој Дожић

Декор, костими и остала сценска опрема су израђени у радионицама СНП-а.

Представа траје: 3 сата и 10 минута (са двема паузама од 15 минута, између првог и другог чина)

Праизведба: 3. новембра 1899, Москва
Праизведба у Србији: 13. јун 1925, Народно позориште у Београду
Премијера у СНП-у: 14. новембра 2026, сцена „Јован Ђорђевић“



Најједноставније мелодије за најсложенија људска осећања

У опери Царска невеста Николај Римски-Корсаков открива једну другачију страну свог композиторског генија. Мајстор раскошне оркестрације и фантастичних музичких светова овога пута окреће се човеку, његовим осећањима, страстима и унутрашњим сукобима.
У средишту музичког језика налази се мелодија. Враћајући се традиционалним оперским формама, великим аријама и ансамблима, композитор ствара изузетно богат вокални свет, у којем се преплићу широке кантилене, интонације руске народне песме и префињена оркестрација. Музика овде не прати само драмску радњу, већ открива и оно што ликови нису у стању да изговоре. Посебно је потресан контраст између нежне, готово нестварне чистоте Марфине музике и дубоко људске патње Љубаше.
Управо у тој способности да најједноставнијом мелодијом изрази најсложенија људска осећања видим највећу снагу овог дела. Царска невеста нас подсећа да љубав и страст нису увек исто и колико лако оно што доживљавамо као љубав може постати узрок туђе несреће.

Микица Јевтић, диригент

Царска невеста – између историјских интрига и емоција

Царска невеста је бисер међу делима најплоднијег руског оперског композитора – Н. А. Римског-Корсакова, који је написао 15 опера, од којих су половина бајке и народне епске песме (билине). Међутим, Царска невеста је драма стварних историјских личности. Судбина обичног човека који је постао предмет државних интереса јесте трагедија Марфе Собакине, коју је цар неочекивано изабрао за своју невесту.
Опера Римског-Корсакова говори о љубави у позадини интрига на царском двору Ивана Грозног на заласку опричнине, што радњу чини слојевитом и занимљивом. Друштвени статуси вртоглаво расту и исто тако нагло падају, разбијајући се о сурове обичаје 16. века.
Музички је ово дело уобличено с математичком прецизношћу – лајтмотиви не само главних и споредних ликова, већ чак и појединих предмета (на пример, лајтмотив напитка) мајсторски су испреплетени и распоређени у функцији драматургије.
Царска невеста је једна од најпопуларнијих опера Римског-Корсакова, што јој обезбеђује успешан сценски живот не само у Русији већ и на европским сценама.

Сергеј Новиков, редитељ

Први чин – Велика одаја у дому опричника Григорија Грјазног. Прошло је време када је он своју врелу крв гасио младом девојачком лепотом и није више што је некад био (арија Грјазнога С ума нейдёт красавица!). Сад је истински заљубљен у Марфу, а Марфин отац га је одбио, јер је његова кћи обећана Ивану Ликову, који се недавно вратио из иностранства. Грјазној још не зна шта ће учинити, али је одлучан да се та женидба неће догодити. Зато је позвао госте с тајном мишљу да би задобио поверење Ликова и да се упозна с немачким лекаром Бомелијем. Госте предводи Маљута, слуге износе пиће, јело, Ликов прича о свом путовању (ариозо Ликова Иное всё, и люди, и земля). Певачи забављају госте песмом и плесом (плес са хором Как за реченькой яр-хмель вокруг кустика вьётся). Улази Љубаша, љубавница Грјазног. Маљута је моли да им отпева песму која у срце дира (песма Љубаше Снаряжай скорей, матушка родим…). Гости се разилазе, Бомели остаје сам на молбу домаћина. Грјазној га моли за љубавни напитак којим би стекао девојачку наклоност, а све то прислушкује Љубаша. Након што Бомели оде, Љубаша покушава да задржи Грјазног и поврати његову љубав али узалуд (дует Љубаше и Грјазног).
(Пауза)
Други чин – Јесење је вече, народ излази из манастира. У страху, људи се склањају с пута опричницима који се појављују и разговарају о предстојећој царској церемонији венчања за коју су доведене лепе девојке из целе Русије. Марфа, њена пријатељица Дуњаша и дадиља Петровна излазе из манастира, враћају се кући (арија Марфе В Новгороде мы рядом с Ваней жили).
Сусреће их неколико коњаника, а један од њих је Иван Грозни. Марфа не препознаје цара, али је уплашена његовим проницљивим погледом. Појављују се трговац Собакин и Ликов, сви улазе у кућу Собакиних.
Љубаша се прикрада између кућа, долази од Марфиног дома. Она је занемела пред Марфином лепотом и схвата да не може да се такмичи с њом. Зато Љубаша тражи од Бомелија напитак како би убила своју супарницу, а он за узврат тражи од ње да проведе ноћ с њим. За то време из дома Собакиних чују се весели разговор и смех. Љубаша срамом скупо плаћа љубав према Грјазном и пристаје да је Бомели одведе (арија Љубаше Вот до чего я дожила…).
(Пауза)
Трећи чин – Собакин код куће прима Ликова и Грјазног који инсистира да буде кум (аријета Грјазног Что сделал бы?). Док они чекају девојке које сваког тренутка треба да се врате с мајком Дуњаше Сабурове, Собакин доноси крчаг. Улази Домна Сабурова и у журби почиње с причом како је цар дуго разговарао с њеном Дуњашом, и како је Марфи упутио само поглед (ариозо Сабурове Вот, батюшка, впустили нас в хоромы…). Верујући да је цар изабрао неку другу, Собакин одлучује да прослави вереничку забаву своје кћери и Ликова (арија Ликова Туча ненастная мимо промчалася). Као кум, Грјазној пуни чаше вином за будуће младенце и неопажено убацује у Марфину чашу напитак који је добио од Бомелија; али он није свестан да је Љубаша већ заменила његов напитак својим отровом. Према обичају, чаше се морају испити до дна. Невеста Марфа не успева ни да испразни своју чашу, кад се појавише бојари предвођени Маљутом. Он објављује да је цар изабрао Марфу Собакину за своју невесту.
Четврти чин – У одајама царског двора. Собакин је замишљен: његова кћи се неочекивано разболела након што је проглашена царском невестом (арија Собакина Забылася… авось, полегче будет). Појављује се Грјазној. У име цара он објављује да је Ликов под мучењем признао да је отровао Марфу поганим напитком те да је погубљен. Чувши ову стравичну вест, Марфа губи разум, чини јој се да је у врту са својим вољеним. Обраћајући се Грјазном, она зове свог Ликова, сања о венчању с њим и сећа се избора за царску невесту само као ружног сна.
Грјазној не може да поднесе овај призор, грешник је и открива да је он је тај који је дао Марфи напитак и који је оклеветао свог супарника! Кроз масу пролази Љубаша. Она пред свима признаје да је љубавни напитак заменила отровом. Сви су у чуду, Грјазној се маши за нож. Љубаша му говори да јој је уништио душу, а да њега ни њене сузе нису дотакле, стога је спремна да умре. Грјазној је проклиње и убија је. Бојари хватају Грјазног, а он, пре него што га одведу, тражи само једно – да се опрости од Марфе.