Миодраг Петровић, рођен 12. августа 1954. у Лоћики (Јагодина).

Завршио је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1978. у класи Миленка Маричића.

У Српском народном позоришту запослен од 1. септембра 1978. до 26. априла 1980. и од 30. марта 1981. до данас.

Од 6. септембра 2002. био је управник СНП-а и ову функцију је обављао до 17. септембра 2003. Обављаo је функцију вршиоца дужности директора Драме СНП-а од новембра 2016. до септембра 2017.

Улоге у Српском народном позоришту

Имотски кадија – Хасанагиница Љ. Симовића у режији Богдана Рушкуца, 1976.
Заре – Ујеж Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1976.
Стамли – Смрт трговачког путника А. Милера у режији Д. Ђурковића, 1977.
Непријатељ народа Х. Ибсена у режији Ж. Орешковића, 1978.
Светислав – Док црвена јесен друмовима хода З. Шарић у режији Дејана Миладиновића, 1978.
Таксиста – Коме откуцава часовник О. Захрадник у режији Тибора Раковског, 1979.
Спиро Донев – Пасквелија Ж. Чинга у режији Љубише Георгиевског, 1979.
Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боже Јајчанина, 1981.
Свен – Чешаљ Ф. Хаџића у режији Воје Солдатовића, 1981.
Хајд’ у парк, кабаре М. Бећковића, М. Витезовића, Н. Петровића у режији Николе Петровића, 1982.
Човек је човек Б. Брехта у режији Миленка Маричића, 1984.
Вилмер – Пријатељи А. Стриндберга у режији Атиле Андрашија, 1985.
Ги, Јозеф К – Стриптиз С. Мрожека у режији Радослава Миленковића, 1985.
Миле – Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевића у режији Егона Савина, 1986.
Живот провинцијских плејбоја после II светског рата Д. Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 1987.
Барлов – Роман о Лондону М. Црњанског у режији Стеве Жигона, 1987.
Грегори Старији – Три чекића (о српу да и не говоримо) Д. Лесковар у режији Егона Савина, 1988.
Ленски, Анархист – Луда игра Л. Биринског у режији Виде Огњеновић, 1988.
Бановић Страхиња – Бановић Страхиња Б. Михајловића Михиза, 1991.
Лаза Костић – Међу јавом и мед` сном Л. Костића – П. Марјановића у режији Радослава Миленовића, 1991.
Поповић, Адвокат – Очеви и оци С. Селенића у режији Славенка Салетовића, 1991.
Први пандур – Вођа Р. Домановића у режији Радослава Миленковића, 1992.
Кир Фима – Кир Јања Ј.С. Поповића у режији Љубослава Мајере, 1992.
А прах, све је прах М. Црњанског – Томе Кнежевића у режији Томе Кнежевића, 1993.
Лука, лакеј Попове – После пола века / А. П. Чехов: Јубилеј/Медвед/Просидба у режији Љубослава Мајере, 1993.
Вилотијевић – Чудо у Шаргану Љ. Симовића у режији Егона Савина, 1993.
Адвокат – Црна хроника С. Басаре у режији Душана Петровића, 1994.
Светозар Милетић – Српска Атина Р. Дорића у режији аутора, 1994.
Мића – Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1994.
Џемс Тирон Млађи – Месечина за несрећне Јуџина О’ Нила у режији Виде Огњеновић, 1995.
Лука Лукич Хлопов – Ревизор Н. В. Гогоља у режији Виталија Дворцина, 1996.
Кнез – Евгеније Оњегин А. С. Пушкина у режији и адаптацији Бранка Плеше, 2000.
Коста – Право на Руса Угљеше Шајтинца у режији Оливере Ђорђевић, 2001.
Поручник – Зуби Александра Новаковића у режији Предрага Штрпца, 2004.
Господин Михајловић – Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
Други сенатор – Тимон Атињанин Вилијама Шекспира у режији Горчина Стојановића, 2010.
Милан – Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 2011.
Генерал Иван Иванович Костјурин, Фелдмаршал Енгелсхофен – Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
Перо – Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 2014.
Бернард Шо – Драги мој лажљивче Џерома Килтија у режији Тибора Вајде, 2014.
Пожар. Лаунџ – Контраст или Тамо где смо остали М. Кнежевић и М. Миљковића, у режији Мие Кнежевић, 2016.
Др Бек / Светозар, Милован Витезовић, режија Југ Радивојевић, 2018.
Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.
Поетеса, текст и режија Вида Огњеновић, 2022.
Берт / Бертове кочије или Сибила, Велимир Лукић, режија Иван Церовић, 2023.