Настао по роману „Ана Карењина“ Л. Н. Толстоја уз незнатна одступања због специфичности у уметничком изражавању балетске уметности. У целини је поштован роман „Ана Карењина“.

I чин: 1. слика: Анин живот са Карењином је био монотон и лицемеран. Није могла исказати сву своју љубав и страст. Карењину је било важно да се не наруши утврђени ритам живота, да сачува неокаљан образ. 2. слика: На балу Ана упознаје Вронског, они не покушавају да обуздају своје емоције, срећу, занос. Једним делом свог бића Ана се томе супротставља, док друга половина у њој буди жену, која се отима и тражи своја права. 3. слика: Карењин слути да се Ана удаљава од њега, да се предала другом мушкарцу о коме годинама није размишљао и у чије постојање није ни веровао. 4. слика: Одласком на трке, Ана сазнаје да у њеној души настаје прелом, да је жена која је рођена да живи другачијим животом од постојећег. Зато и ступа у „забрањену“ и касније осуђивану везу са Вронским. 5. слика: Еротске фантазије Ане и Вронског. Она чезне за нечим чега није било у њеном браку, нашла га је у загрљају Вронског. 6. слика: Монолог Карењина који покушава да придобије Анину наклоност да је врати себи и породици. Ана се томе супротставља, он одводи дете. 7. слика: Анин кошмар – ова друга и туђа Ана је непозната страна Анине личности која живи у њој, а којом разум не влада. Ова друга страна Анине личности јавља се кад су пред њу постављени велики изазови, кад је постојала могућност да измени ток љубави са Вронским. 8. слика: Ана се препушта судбини, прелази у други свет, другу димензију, надреализам влада њом из кога успева да изађе.

(пауза)

II чин: 1. слика: У војничком клубу војници су распојасани и у припитом стању. Вронски прекида њихово недолично понашање, шаље их на редовне војничке дужности, док је и сâм растрзан између војничких обавеза и Ане. 2. слика: Карењин у најтежој фази свог живота, јасно осећа да га напушта доскоро неисцрпна снага и младост. Ана напушта Карењина и одлази са Вронским.
3. слика: Ана и Вронски су у Венецији далеко од реалности, препуштају се чарима венецијанског карневала. Вронски исказује љубав Ани као никада до тада, љубав које она још увек није била свесна. Реалност их подсећа на пређашњи живот, Ану на дете, Вронског на војничке обавезе.
4. слика: Повратак Ане и Вронског у Санкт Петербург наилази на општу осуду људи сумњивог морала. Одређени кругови у којима се Ана и Вронски крећу чине да страст и острашћеност код њих полако бледи, а на површину излазе животне баналности. Романтику замењује суви реализам, Ана постаје љубоморна, а Вронски незаинтересован. 5. слика: Вронски напушта Ану, а Ана покушава да га свим силама задржи, али јој то не успева. 6. слика: Срећа која је Ану задесила на крају несрећног животног пута изазивала је код ње осећање незадовољства сопственог живота.
7. слика: Ана извршава самоубиство са жељом да се ослободи, да прекине ужасан и мучан живот.

Крунислав Симић