БАРАНОВ Николај Сергејевич – оперски певач и педагог (Москва, Русија, 1893 – Панчево, 11. V 1933). После завршеног Конзерваторијума ангажован је као солист Опере у Одеси. Од 1922. до 1926. је солист Новосадске опере, а када је ова укинута кратко време проводи у позориштима Скопља и Вараждина. Г. 1929. заједно са својом супругом Н. Архиповом (в) отвара у НСаду приватну певачку школу из које је изашло неколико истакнутих концертних певача и солиста Новосадске и Београдске опере, као и одличних оперских хориста. Концерти ученика ове школе били су веома запажени и од публике и од критике. Б. је био звучан баритон лепог тембра и добро школован. Био је веома музикалан и глумачки обдарен. Мајстор префињене интерпретације арија и песама, плодоносно је у том правцу утицао на своје ђаке. Све време боравка у НСаду био је један од најуспешнијих и најугледнијих чланова Новосадског шаховског клуба.

УЛОГЕ: Риголето (Риголето), Жермон (Травијата), Фигаро (Севиљски берберин), Скарпија (Тоска), Зрињски (Никола Шубић Зрињски), Шарплес (Мадам Батерфлај), Копелијус-Дапертуто-Миракл (Хофманове приче).

ЛИТ: А-м, „Никола Шубић Зрињски“, Застава, 28. XI 1922; Б. П., „Риголето“, Застава, 9. II 1923; С. Зубац, Биланс гостовања Новосадске опере, Нова пошта, Суботица 26. II 1924; А-м, Росини: „Севиљски берберин“, Застава, 28. X 1924; А-м, „Риголето“ од Ђ. Вердија, Застава, 8. VII 1925; О. С(уботи)ћ, Писек у „Травијати“, Застава, 17. I 1926; А-м, Вече руске музике, НСад 1926, бр. 23, с. 6; O. Tolveth, Schulerkonzert im Offiziersheim,  Deutsches Volksblatt, маја 1931; В. Поповић, Баранов и Архипова, Позориште, НСад 1972, бр. 9-10, с. 12-13.

В. П.