БАРАНОВИЋ Крешимир – композитор и диригент (Шибеник, 25. VII 1894 – Београд, 17. IX 1975). Студирао је композицију у Згбу код Кајзера и Лотке и на Музичкој академији у Бечу. Диригент Опере и певачког друштва „Лисински“ у Згбу (1914-1927); диригент Опере у Бгду (1927-1929); диригент Балетске групе Ане Павлове (1938); директор Опере у Згбу (1929-1943); шеф Радио-оркестра у Братислави (1943-1945); професор Музичке академије у Бгду и диригент Опере и Београдске филхармоније од 1946; редовни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Згбу (1954). Б. повезује тековине у савременој европској музици са духом хрватског народног стваралаштва. Ствара вредна и оригинална дела која су, особито у раздобљу између два рата, указала на исправан пут развитку југословенске музике националног смера. Као композитор Б. пише првенствено музику за балет и опере, грађену углавном на стилизованим елементима нашег музичког фолклора. Инспирисан је делима руских класика XIX века, особито балетима савременог композитора И. Стравинског. Након првих младалачких оркестралних радова прерађује и допуњује за балетску изведбу Зајчев Сватовац (1922), а затим компонује Лицитарско срце (1924), којим започиње ново раздобље хрватског балета. Музичком позоришту припадају балети Цвијеће мале Иде (1925), Имбрек з носом (1934), Кинеска прича (1955), опера Стрижено-кошено (1932) и Невјеста од Цетин-града (1942). Од осталих Б. оркестралних композиција ваља споменути две симфоније – Poeme balkanique (1926), Песму гуслара (1945) и Симфонијску поему (1957), а од вокалних циклуса З мојих брегов (1927), Мој град (1941) и Из осаме (1942). Компоновао је музику за Погачићев филм Аникина времена (1954), снимљен према истоименој Андрићевој новели. Б. дела допринела су афирмацији југословенске музике у свету. У СНП је 1955. изведен балет Лицитарско срце, а у његовом преводу либрета је 1957. приказана опера А. Бородина Кнез Игор.
ЛИТ: М. Катић, Личност К. Барановића и његов композиторски и диригентски рад кроз 25 година, Новости, 1939, 64; С. Пауновић, Трагом њиховог детињства, Свјетлост, Сарајево 1959, с. 43-49; А-м, Пионир нових токова музике, Дневник, 19. IX 1975.
В. Кч.