БАРИЋ Милан – глумац, редитељ и директор Драме (Скопље, 23. VIII 1915 – Зрењанин, 9. III 1995). Отац му се звао Јаков, а  право име Б. је било Моша Бераха. Завршио је осам разреда гимназије са великом матуром и Глумачку школу у Бгду. Позоришну каријеру започео је 1939. г. у Уметничком позоришту у Бгду, одакле 1941. одлази у рат. Као заробљеник отеран је у Немачку, где је остао до краја рата. По повратку бива ангажован у ВНП у НСаду 1945. као глумац и редитељ. Г. 1946. одлази у НП у Панчеву, где остаје до 1948. Поново се враћа у ВНП у НСаду 1. IX 1949, сада само као редитељ и директор Драме, и остаје у њему до 31. V 1951, када је разрешен дужности због одласка у Израел. По повратку из Израела, 1956, ангажован је у НП у Зрењанину. Био је ожењен глумицом Иванком Димитријевић-Барић (в).

УЛОГЕ: Стојан (Коштана), Лисандар (Сан летње ноћи), Алекс Моран (Десант у Норвешку), Теча Јаков (Госпођа министарка), II момак (Ђидо), Господин Јова (Ивкова слава), Јосип Лукич Бабелмандепски (Свадба), Милош Јовић (Вода са планине).

РЕЖИЈЕ: Варвари, Вечити младожења, Коштана, Ливница.

ЛИТ: Л. Дотлић, Марин Држић: Дундо Мароје, Дан, 15. III 1940; Л. Дотлић, Голдони: „Лажљивац“ – У преради, колективној режији и извођењу Уметничког позоришта, Дан, 26. II 1941; Б. Чиплић, „Десант у Норвешку“, СВ, 1946, бр. 400, с. 3; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића – драматизација Петар С. Петровић, СВ, 12. V 1950; А-м, „Ливница“ Ото Бихаљи-Мерин, НС, 1950, бр. 10, с. 1; Б. Чиплић, Игњатовићев „Вечити младожења“, ЛМС ,1950, књ. 66, с. 146.

С. Ј. Д.