БЕЛО Адолф (Adolphe Belot) – француски драмски писац и романописац (Поент-а-Питр, Гваделупа, 6. XI 1829 – Париз, Француска, 17. XII 1890). Студирао је права и био адвокат у Нансију. Путовао је по Бразилу и Сједињеним Америчким Државама. У књижевности се јавио 1855. краћом приповетком Казна (Châtiment). Г. 1857. Позориште „Водвиљ“ му је извело комедију На селу (A la campagne). До славе је дошао две г. касније, 1859, када му је изведен Цезаров тестамент (Le testament de César Girodot), написан у сарадњи са Едмоном Вијетаром (Edmond Villetard), изведен у Позоришту „Одеон“, где је приказан скоро 200 пута, а затим га је преузела Француска комедија, у којој се такође дуго држао на репертоару. На новосадску позорницу овај је комад стигао 1896. Други његов велики успех је драматизација Додеовог романа Фромон и Рислер (Fromont jeune et Risler aîné), који је СНП приказало 1900. Б. је, иначе, познат као врло плодан писац. У каталогу париске националне библиотеке наслови његових дела испуњавају седам и по двостубачних страна. Познат је и по томе што је своје драме претварао у романе, а понекад и романе у драме. Чувени су и скандали које су његови романи изазивали. Волео је шкакљиве теме и провокативне наслове који су само увећавали број продатих примерака. За неке романе продаване испод руке и чуване у тзв. црним фондовима библиотекā с разлогом се сматра да су производ његове маште. Љубитељ коцке и велики познавалац света коцке, писао је бескрајне романе-фељтоне, не успевајући да од њихових прихода утоли своју незајажљиву страст.

С. А. Ј.