БЕНЕДИКС Јулијус Родерих (Roderich Julius Benedix) – немачки писац (Лајпциг, Немачка, 21. I 1811 – Лајпциг, Немачка, 26. IX 1873). После  завршене  гимназије у родном граду (1831) није отишао на студије него је ступио у Бетманову (Bethmann) позоришну трупу, са којом је наступао у разним местима (Десау, Бернбург, Кетен, Мајнинген и Рудолфштат); од 1833. игра у Минхену, Падерборну, Клевеу, Мајнцу и Визбадену. Престао је да игра када је његова комедија Das bemooste Haupt (1841) доживела велик успех који је потврђен комедијом Doktor Wespe (1843). Мењао је места боравка: у Везелу редигује недељни лист „Der Sprecher“ (1841-1842), у Келну са великим успехом држи предавања о Гетеовом Фаусту (1842-1843), у Еберсфелду је технички директор  позоришта, а исту функцију обавља и у Градском  позоришту у Келну, где је од 1849. г. наставник књижевности и декламовања на музичкој школи; 1855-1859. је интендант Градског позоришта у Франкфурту на Мајни, затим две г. поново у Келну, а од 1861. до смрти живи у родном месту бавећи се искључиво књижевним радом. Писао је романе и есеје – посебно му је занимљив роман Слике из живота глумаца (Bilder aus dem Schauspielerleben); писао је и о теорији и историји књижевности, о позоришту, али је за своје и касније доба у првом реду драмски песник. Б. је један од најплоднијих драматичара немачког језичког подручја, на којем је  много извођен и уживао велику популарност која се приближава популарности Аугуста Коцебуа (в); уосталом, одавно се сматра да Б. продужава линију коју су започели Ифланд (в) и Коцебу. Знатан успех постигао је и на страним сценама, па и на нашим; од 111 Б. објављених дела у СНП је давано десет његових комедија, па је он тако спадао у најизвођеније писце на нашој сцени, али је тек један од тих његових комада штампан у нашем преводу, односно преради. Само, Б. комедије, иначе вешто компоноване, нису се особито дуго одржале на немачким и иностраним сценама; данас се Б. и у оним опширнијим уџбеницима историје немачке књижевности тек помиње као некадашња величина. Немачки литерарни лексикони не бележе некакву обимнију и значајнију литературу о Б., што сведочи да он данас спада у историју књижевности и позоришта. Његова сабрана драмска дела (Gesammelte dramatische Werke) изишла су у 27 свезака (Лајпциг, 1846-1874). У СНП је извођено: Женски непријатељ (Der Weiberfeind), 27. VIII 1861, прерадио Јован Хаџић; Доктор Зољић (Doktor Wespe, 1843), 15. VIII 1862; Пркос (Der Eigensinn), 6. I 1863, прерадио Јован Андрејевић; Нечиста соба (Der alte Magister), 21. II 1863, прерадио Стеван В. Поповић; Парница (Der Prozeß), 24. I 1866. у Сомбору, прерадио Ђорђе Максимовић; Тамница (Das Gefängnis), 16. VII 1866, прерадио Лаза Телечки; Шаљива игра (Ein Lustspiel), 4. XII 1869, прерадио Владан Арсенијевић; Ноћ уочи нове године (Die Neuejahrsnacht), 31. XII 1873, превео Сава Петровић; Љубав их мори (Die Eifersüchtigen), 3. III 1874, непознати посрбљивач; После венчања (Die Hochzeitsreise), 2. VI 1876, превео Филип Оберкнежевић.

БИБЛ: Пркос (Der Eigensinn), шаљива игра у 1 чину с песмама. Посрбио др Јован Андрејевић. Музика од Аксентија Максимовића. НСад, Браћа М. Поповић, 1877, 42 стране, Зборник позоришних дела, св. 12.

С. К. К.