БЕНЕШИЋ Јулије – књижевник и казалишни радник (Илок, 1. III 1883 – Загреб, 19. XII 1957). Матурирао је 1902. у Осијеку, студирао понајприје медицину у Бечу, затим славистику у Кракову и Прагу, дипломирао 1908. географију у Згбу. Ту је од 1908. до 1915. професор на Реалној гимназији и Трговачкој академији, а од 1915. до 1921. референт за књижевност и умјетност код Земаљске владе. Од 1921. до 1926. и поново у сезони 1939/40. је интендант ХНК, од 1930. до 1938. је делегат југославенског Министарства просвјете и лектор на свеучилишту у Варшави. Књижевношћу се бавио од младих дана; писао је пјесме, путописе, есеје, фељтоне, књижевне и казалишне критике и полемике, уређивао „Савременик“ и едиције Друштва хрватских књижевника, те сабрана дјела Матоша, Галовића, Јоргованића и Харамбашића. У Варшави покреће библиотеку југославенских писаца у којој су изашла дјела Гундулића, Његоша, Мажуранића, Војновића, Андрића, Цанкара, Крлеже и других, те његова Gramatyka języka chorwackiego czly serbskiego (1939). Превео је око сто пјесничких, казалишних и белетристичких дјела са различних језика, међу којима се истичу ремек-дјела пољске литературе од Словацког, Мицкјевича, Красињског и Виспјанског до Рејмонта, Жеромског и Тувима. Особито је значајан његов удио у изградњи хрватске казалишне умјетности; као интендант, у сурадњи са директором Драме Б. Гавелом и директором Опере П. Коњовићем, остварио је једну од умјетнички најзначајнијих ера у ХНК. Аутор је позамашног Хрватско-пољског рјечника, Згб 1949, а у рукопису је остао Пољско-хрватски рјечник. Радећи на великом Рјечнику хрватског књижевног језика за ЈАЗУ, доспио је довршити грађу до слова С. У рукопису су му остали и: Иза застора, записци интенданта, и Осам година у Пољској (утисци и сјећања). Одликовања: Орден Светог Саве III реда и Polonia restituta. Г. 1948. додијељен му је почасни докторат Јагелонског свеучилишта у Кракову. У СНП и Н-Оп приказивани су слиједећи његови пријеводи: Какав отац такав син (А. Мар и М. Девалијер), 1922; Ашантка (В. Пежињски), 1923; Госпођица Малишевска (Г. Запољска), 1928;  Морал госпође Дулске (Г. Запољска), 1928; Снијег (С. Пшибишевски), 1930; Кућа жена (З. Налковска), 1931; Школа (С. Лешчицки), 1934; Моникин случај (М. Морозович-Шчепковска), 1934.

БИБЛ: Истргнути листови, пјесме, Згб 1922; Разговори, фељтони, Згб 1922; Dwa oczyty o Polakach i o sobie, Warszawa 1934; Критике и чланци, Згб 1943; Przekłady z literatury polskiej u Chorvatov i Serbov 1835-1947, Pamiętnik Slowianski II, Krakow 1951, с. 89-106; Фили, канцонијер, Рад ЈАЗУ, Згб 1965, књ. 34.

ЛИТ: С.Винавер, Г. Бенешићева путовања, Време, Бгд 1924, бр. 975; М. Крлежа, Хајка против Јулија Бенешића, Згб, Књижевна република, књ. IV, бр. 2, 1. VI 1926; И. Е(сих), Пред прославу Бенешићева јубилеја у Варшави, Јутарњи лист, Згб 1932, бр. 7168; Н. Андрић, Бенешићева Хрватска граматика за Пољаке, Обзор, Згб 1939, бр. 227; Аутобиографија у књизи Критике и чланци, Згб 1949, с. 293-304; (А. Главаш), Јулије Бенешић, Хрватска ревија, Згб 1943, бр. 12, с. 654-658; В. Јурчић, Јулије Бенешић првак сувремене књижевне културе, Хрватска мисао, Згб 1944, бр. 10, с. 284-288; (М. Матковић), Јулије Бенешић, Рад ЈАЗУ, Згб 1965, књ. 341, с. 401.

С. Б.