ПЕТРОВИЋ Љубомир – историчар књижевности, есејист и драмски писац, управник СНП (Смедерево, 18. III 1895 – Београд, 15. XI 1943). После положеног испита зрелости у Четвртој београдској гимназији (1914) отишао је у Монпелије, у Француској, и уписао се на Медицински факултет, али се већ 1915. вратио у Србију и запослио се као преводилац и тумач у француској лекарској војној мисији у Великој Плани и у Зајечару. На Филозофском факултету у Бгду (на катедри за француски језик и књижевност) дипломирао је у јуну 1921, а тезом „Флоберова естетика“ докторирао децембра 1928. Био је суплент и професор гимназије у Смедереву (1921-1928), па професор у Бгду (1928-1931) и у Земуну (1931). Министарство просвете га је актом П бр. 46750 31. X 1931. доделило на рад Друштву за СНП, те је одмах почео да руководи Позориштем, иако је тек на седници УО ДСНП 16. III 1932. званично постављен за управника СНП и на тој дужности је остао до 31. X 1932. Мада је сезона 1930/31, када су СНП водили Радослав Веснић и потом Никола Динић, била најуспешнија у међуратном периоду, П. је послу приступио са мање амбиција у репертоарској политици, а како је убрзо уследило и смањивање субвенције – П. није у СНП оставио значајнији траг. Ускоро је поново професор у Бгду (1933-1935), вршилац дужности секретара Главног просветног савета у Бгду (1935-1938), доцент Филозофског факултета у Бгду (1938-1941) и 1943. опет гимназијски професор у Бгду. Аутор је већег броја дела из француске књижевности (Флоберова естетика, Бгд 1928; Преглед француске књижевности од постања до данас, Бгд 1929; Студије из француске књижевности, Бгд 1937; Историја француске књижевности Средњега века и Препорођаја, Бгд 1937), као и дела: Пролазак крсташа кроз наше земље (Бгд 1937) и Техника стила (Бгд 1937). Састављач је Антологије српске критике (Бгд 1929). Припремио је за штампу Песме Лазе Костића (Бгд 1940) и за исту књигу написао и предговор. Изабрао је и у посебној књизи (Бгд 1933) објавио Мисли и рефлексије Богдана Поповића, чији је ученик и поклоник био. Сарађивао је у „Правди“ (1931, 1933-1937) и у „Летопису Матице српске“ (1938) пишући о Валерију, Ламартину, Игоу, М. Ибровцу, Лејли де Дампијер, супрузи француског амбасадора у нашој земљи а поводом њене збирке песама о Бгду… У СНП је 1932. приказана његова драма Загрљај.

ЛИТ: А. Шмаус, Др Љубомир Петровић: „Преглед француске књижевности“, Мисао, 1929, св. 219-220, с. 234-236; Л. Ћурчић, Др Љубомир Петровић – Преглед француске књижевности од постанка до данас, Гласник Југословенског професорског друштва, 1929, св. 10, с. 727-731; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Тителу, Југословенски дневник, 1932, бр. 256, с. 5; А-м, Друштво за Српско народно позориште у Новом Саду – Извештај о раду у пословној години 1931-1932, НСад 1932, с. 3-4; К. Н. Милутиновић, Љубомир Петровић: Студије из француске књижевности, ЛМС, 1935, књ. 343, св. 2, с. 299-302; В., Историја француске књижевности и препорођаја од др Љубомира Петровића, Мисао, 1937, св. 341-344. с. 312-314; С. Јежић, Др Љубомир Петровић: Историја француске књижевности Средњега века и Препорођаја, ЛМС, 1937, књ. 348, св. 2, с. 214-215; Д. З. Милачић, Нова књига г. др Љубомира Петровића: Историја француске књижевности Средњега века и Препорођаја, Правда, 1937, бр. 11.677, с. 9; Р. Димитријевић, Др Љубомир Петровић: Техника стила, Јужни преглед, 1937, св. 8-9, с. 316-319; Н. Банашевић, Др Љубомир Петровић, Историја француске књижевности Средњега века и Препорођаја, Гласник Југословенског професорског друштва, 1937-1938, св. 10, с. 921-929.

С. А. Ј.