ПЕТРОВИЋ Милена – глумица (Зрењанин, 10. VIII 1913 – ?). Родитељи су јој били Јован Кожуварин и Маца Петровић. Носила је мајчино презиме, мада је била позната и под очевим презименом. Основну школу завршила је у Старом Бечеју, грађанску школу у Зрењанину, а Музичку школу, оперски одсек, у НСаду. Први пут на сцену је ступила као Лујза у Две сиротице у Нишу у путујућој трупи Љубомира Рајичића Чврге. Играла је у многим позориштима: од 1. XII 1928. до 31. VII 1931. у Нишу, од 1. VIII 1931. до 31. XII 1932. у Скопљу, од 1. III до 1. VIII 1933. у Цетињу, од 1. II до 31. VII 1934. поново је у Нишу, од 1. VIII 1934. до 31. VII 1935. била је члан Секције београдског НПДб у НСаду, од 1. VIII 1935. до 31. VII 1936. у Крагујевцу, од 1. VIII 1936. до 6. IV 1941. у НПДб Кнеза намесника Павла, током окупације у ДНП у Панчеву, а од 1. X 1945. до 31. VII 1946. у СНП, од 25. VII 1948. до 31. VII 1949. у Осијеку, од 1. XII 1949. до 31. XII 1950. у Шапцу, од 1. I 1951. до 31. VIII 1953. поново у СНП, од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954. у Титограду, од 1. IX 1956. до 31. VIII 1958. у Цетињу, од 1. VII 1960. поново је била члан СНП-а све до 29. II 1964, када је пензионисана. Истицала се у певачким улогама, имала је школован, чист и јасан глас.
УЛОГЕ: Дана (Ујеж), Кити (Ана Карењина), Васка (Зона Замфирова), Берта (Отац), Људмила (Васа Железнова), Евица (Љубавно писмо), Живана (Каплар Милоје), Дана (Ујеж), Коштана (Коштана), Дуњаша (Женидба), Евица (Покондирена тиква), Малчика (Избирачица), Донче (Зона Замфирова), Дениза де Фловињи (Мамзел Нитуш), Зорица (Београд некад и сад), Персида (Зла жена), Клара Болије (Господар ковница), Марица (Два наредника), Лујза (Две сиротице), Мара (Дукат на главу), Љубица (Ђидо), Јелена (Јубилеј), Милица (Луда Велинка), Мима, Вера (Моји ђетићи), Мара (Поћерка пука), Ката (Риђокоса), Милка (Саћурица и шубара), Нели (Свадбени пут без мужа), Босиљка (Сеоска лола), Нерина (Скапенове подвале), Ерика (Смучање на суву), Лела (Урнебес), Ебигејл (Чаша воде), Гаља (Нови дом), Италијанска певачица (Грађанин племић), Марица (Потера), Ла-ло, Назлија (Пут око света), Станија (На бунару), Малчика (Избирачица), Љубица (Ђидо), Јула (Ивкова слава), Ана (Покојник).
ЛИТ: А-м, Управа Срп. нар. позоришта ангажовала је нове чланове, Дан, 1935, бр. 64, с. 12; А-м, У новој сезони драмски ансамбл Нар. позоришта Дунавске бановине биће попуњен са више првокласних уметничких снага, Дан, 1936, бр. 152, с. 4; А-м, Нар. позориште Кнеза Намесника Павла, Дан, 1936, бр. 282, с. 6; С. Динчић, Тријумф художествене глуме у Гогољевој „Женидби”, Дан, 1937, бр 21, с. 4; А-м, Премијера „Новог дома” од Булгакова, Дан, 1937, бр. 25, с. 6; А-м, „Сеоска лола” стално пуни кућу. Успешне репризе старих комада у Народном позоришту, Нови Сад, 30. I 1938; МЕД., „Ђидо”, Дан, 1939, бр. 46, с. 6; Л. Дотлић, Стерија: „Зла жена”, Дан, 21. II 1941; А. Б., Чаша воде, Наше слово, Суботица, 1938, бр. 210, с. 3.
М. Л.